September 2006 - Flying man`s blog
Archive | September, 2006

.:: VOZNJA ::.

.: MeMe by PU :.

E sad mene voznja asocira na mnoge stvari (uglavnom lepe): na voznju snowboarda po dubokom snegu gde jos niko nije prosao pre mene, na voznju automobilom u zavisnosti od raspolozenja (agresivno ili laganica …) voznju mont bike-a po planini, na voznju kako samo to muzika moze da vozi…

No ovaj put me ne asocira na nista tako lepo, ovaj put me asocira na voznju kada te voze razni prosti i nepismeni majmuni, koji su trenutno na takvom polozaju da misle da su uhvatili Boga za m**a, koji prosipaju velikodusno svoju “ogromnu pamet” a uz to te deru i zavlace ti bezobrazno ruku u dzep kao da misle da je to tebi sve palo sa neba.

E sada cu da vam objasnim sta me snaslo danas. Imam (tjs. moji drze staklorezacku radnju). Danas su oni bili na putu pa i ja sam morao malo da se ukljucim u posao. E sad dodje u neko doba serviser fiskalnih kasa da uradi “Obavezni godisnji tehnicki servis kasa”, ukuca on par brojeva, saceka da mu izbaci izvestaj, popuni servisnu knjizicu, izvadi vec pripremljeni racun za pruzene usluge i to sve u nekih 5 minuta posla. Pogledam ja racun i zaprepastim se!!! Okruglo 3500.00 dinara. Pitam ja njega onako u cudu ” Pa zasta bre majstore ovolike pare” ( i tu ti ja pocrvenim malo, razmisljam pa ja ne cenim njegov rad kako me nije bre sramota?). A on ce meni onako bez blama “pa toliko je odredila drzava, a ja samo radim svoj posao, pa jos i dodaje da je kazna ako ti dodje inspekcija 100.000.oo dinara”, okrete se covek i izadje bez blama na vrata.

Onako zbunjen i besan pozovem ja prijatelja u Boru, MAzu (neki ga znaju), jer i on servisira fis. kase, i na moje pitanje koliko on naplacuje tu uslugu odgovara mi da on to radi za 2000.oo din. a da je propisana cena od drzave, republike ili sta ti ja znam vec od koga 20 evra. Posle izadjem da zavrsim nesto do grada i sretnem druga koji drzi kafic i pitam njega koliko njemu serviser naplacuje servis i tek me on tu ubije u pojam, kaze 1300.oo din. Ja mu ne verujem mislim da me lozi al decko izvadi racun i pokaze mi. I eto sad sam ja besan ceo dan ko ris, nikako da se smirim.

Dok sad ovo pisem, pada mi na pamet jedna dobra voznja… Da ja lepo sutra kupim gorivo za 1500.00 dindzi, da nadjem tog majstora sutra, lepo da ga vezem za auto i da ga vucem po gradu sve dok ne potrosim to gorivo. ;o(

Aj sad idem malo da se smirim sa jednim pivom!!!

Svet za pametnije, Put za HRABRIJE!!!

Cim Marfi umesa prste sve sto se isplanira mora malo da se iskomplikuje. Vece pre polaska u avanturu skoknem do grada na koncert grupe Kerber i tu se vec izdesavaju lepe ali nezgodne stvari. No sve u svemu, da ne davim previse zavrsim u jednom lokalu gde sam izmedju ostalog alkohola u cetri ujutru okajavao grehe tekilom. (Pa kad malo bolje i razmislim u pohode se i krece ciste duse ;o)). Normalno vec u startu kasnim sa pripremama,a uz to imao sam i obaveze koje sam morao pre avanture da zavrsim.

Pogled iz podnozja

SUBOTA 2. SEPTEMBAR
Pozurim ti ja tako mamuran, spakujem opremu, spakujem alat u auto, svratim po drustvo i pravac na izvrsenje radnih obaveza. Sacekaju oni mene dok ja zavrsim posao, i krenemo dalje jos par kilometara do mesta odakle treba da krenemo u osvajanje planine. Posle par sati pesacenja i malo pentranja pa stenama, uz predivne predele stizemo na planirani greben taman da uzivamo u zalasku sunca i napravimo fotografije i snimke. Tu ja skontam da mi je na pozajmljenom digitalcu riknula baterija i sve sto sam dalje slikao bilo je mobilnim telefonom i jos jednim starim aparatom.

zalazak1.jpg  bivak1.jpg

Na svu srecu poneo sam i digitalnu kameru i sve to lelo snimio. Nastavljamo jos nekih stotinak metara grebenom i trazimo pogodno mesto za logor. Tih stotinak metara nosim i ranac mog prijatelja posto je on na izdisaju (Oba ranca po 15-tak kilograma). Zurimo sa postavljanjem satora i skupljanjem drva za vartu dok nas mrak zatice u poslu. Napravili smo ognjiste, zapalili vatru i polako uz rakiju i meze uz muziku sa plejera poceli sa pripremom vecere. A za veceru? Domaca rostiljska kobasica, malo gljive bukovace koje smo nasli uz put i sve to na zaru uz paradajz salatu. Ostatak noci provodimo uz vatricu, pijuckajuci pivo i uzivajuci u pogledu na osvetljena sela i put Paracin Boljevac kojim na trenutke prolaze manje ili vece grupe automobila i podsecaju na neku cudnu vatrenu zmiju. Cak sam se mrtav umoran uspavao pored vatre. Posle ponoci odlazimo u satore na spavanje. Logorovali smo na 1050 metara nadmorske visine.

NEDELJA 3. SEPTEMBAR

pogled-iz-logora1.jpg

Budimo se oko osam sati, magla se polako dize iznad Bovanskog jezera, dok prvi zraci sunca obasjavaju mesto na kome smo nocili, odmorniji pristupamo pripremanju dorucka, pakovanju satora i normalno izivamo u pogledu, pravimo fotografije i snimke, mada ce uspomene i impresije zauvek ostati u nasim srcima. Kad smo se spakovali i pokupili otpatke krenuli smo ka zapadnoj tacki grebena, do koje stizemo posle dva sata pesacenja i pentranja. Oko nas pogled puca na sve strane, vidi se kilometrima daleko. Svuda oko nas su impresivne stene (vertikale i po nekoliko stotina metara) gde od pogleda na njih i sa njih zastaje dah.

kusak1.jpg rtanj1.jpg

Od zapadnog dela grebena krecemo ka vrhu Rtnja zvanom “Siljak” do koga GPS pokazuje jos 4 km vazdusne linije, sto je za nas znacilo jos nekih 6-7 km do vrha. Za taj put nam je tremalo jos nekih tri sata pesacenja uz cesta zastajkivanja da bi se divili panorami koja nas je okruzivala. Na vrh stizem oko 14 casova dok ostala trojica drugara stizu polako jedan za drugim u narednih 45 minuta. Upisujemo se u knjigu utisaka i dok se odmaramo i rucamo, stize i grupa planinara iz Beograda i mislim Kragujevca.

Krecemo ka naselju Rtanj, uz povremena zastajkivanja radi branja cuvenog Rtanjskog caja koji jedino uspeva na Juznim padinama Rtnja i to u pojasu izmedju 1000 i 1300 mnv. U naselje stizemo oko 18. casova gde ispijajuci pivo ispred prodavnice cekamo mog brata da dodje po nas.

U restoranu blizu nas na nekom veselju pevacica peva stihove ” Ovo je svet za pametnije, Ovo je put za neke hrabrije ….”, to mi i daje ideju za naslov ove avanture. U povratku kuci, dok se vozimo autom polako pocinjem da razmisljam o obavezama i teretima koji me ocekuju sa pocetkom nove nedelje. Ipak umoran i srecan vracam osmeh na lice jer znam da cu opet ponoviti ovu turu a vec sledeceg vikenda opet cu izaci u prirodu, bilo to letenje, planinarenje …

A sta je sa vama, ocete li da mi se pridruzite? Meni i ostalima koji zivimo sa prirodom!!!

Ja vas CEKAM!!!

Samo da jos pozdravim i pomenem prijatelje koji su ucinili da mi bude lepo,
a to su :
Gaga, Nikola i Bane(Shija)