Flying man’s blog

Za mene je odlazak na letenje dan kada otkazujem sve obaveze,kao neki ritual. Volim da odem ujutro da odmorim na staru pre poletanja, da popricam sa drugovima pa i da osmotrim razvoj vremenskih prilika. Onda dolazi letenje i na kraju prepricavanje leta uz pivo . E kako je sve u pocetku imalo tendencije da bude suprotno od toga pa cak i da odustanem od letenja na kraju se dobro zavrsilo. U narednom tekstu cu vam prepricati dogadjaje. Vec par dana dogovaram se sa Radetom i Edijem da idemo na Tupiznicu na letenje. To vam je planina blizu Knjazevca, Boljevca i Zajecara. Ima asvaltni put do vrha, vrlo malo se pesaci do mesta poletanja (5 minuta), solidna visinska razlika i teren je dobro termican. Zovem ih u Subotu uvece da utanacimo vreme kad krecemo, kad me docekuje razocarenje.Rade ima neke obaveze i mora do pola dva da se vrati a i Edi se nesto necka. MAlo besan odlucujem da ja idem sam na Rtanj (mada to nije preporucljivo), ali prognoza je odlicna i ne bih da propustim divan dan. Ipak i oni odlucuju da idemo na tupiznicu ali da se vratimo malo ranije.

Dogovor je pao da se nadjemo na vrhu u 9 ujutro da bi potrazili jos neka nova poletista. Tako i biva, nasli smo odlicno poletiste, vetar je ceoni i ubrzo se spremamo za poletanje. Polecemo oko 11 sati i za nekih 20-tak minuta promasujemo termiku. Let mi je trajao bednih 8-10 minuta.Po sletanju dok se pakujem termika na sve strane, pomalo besan psujem ali resavam da ako oni odluce da idu ja ostajem sam da letim sam. Na svu srecu i oni su odlucili da lete jos jednom pa makar i Rade malo da zakasni na neko krstenje.Vracamo se na poletiste gde je vetar malo pojacao pi promenio pravac. Rade odustaje od letenja jer je pocetnik i on ce da se spusti svojim kolima a Milan koji je posao kao vozac spustice moja kola do sletista. No da ne duzim u ovom delu ubrzo smo spremni za poletanje, gde ja u zurbi zaboravljam da ukljucim Variometar i GPS.

Odmah na poletanju krece neko dizanje ali bez uredjaja imam problema da nadjem stub jer je dosta turbulentno. Dok sam ukljucio uredjaje vec sam dobro izgubio visinu i polako se grebem uz greben ne bi li se vratio uz pomoc vetra. Dok se ja tako mucim opasno blizu stena hvatajuci i najmanje dizanje, ulazeci u rotore dozivljavam i par manjih kolapsa. Edi koji je poleteo pet minuta posle mene ulazi pravo u ogroman stub termike i ne vrteci ide brzo gore. Ja se i dalje besan na smog sebe borim sa subom koji se tek formira. Konacno uspevam da se odrzim u vazduhu do njegovog maksimuma i vrlo brzo se sa 700 mnv dizem na 1800 metara. MAksimalno penjanje 5.4 m/s, vise nego odlicno za ovo doba godine. Ulazim u oblak,oko mene magla, osecam sitne kapi na licu. Iako je hladno, meni krv vri od uzbudjenja. U tom trenutku odlucujem da krenem u prelet ka selu Minicevu koje se nalazi 12-13 km u smeru suprotnom smeru, od dogovorenog mesta za sletanje. Kontam da posto oni idu do Zajecara,pokupice i moj auto pa cu za Boljevac preko Zajecara. Ispod mene je suma i jak nispon pa visinu trosim dosta brzo. Na pola puta do planiranog mesta za sletanje dosta bilizu zemlje nailazim opet na stub koji zbog vetra koji je promenio pravac i dosta pojacao imam problema da ga ucentriram. U tom trenutku ugledao sam orla iznad mene. Krenuo sam odmah za njim jer sam znao da mi je on siguran pokazivac gde je stub.Ubrzo sa njim krilo uz krilo penjemo polako. Divim se njegovom perju koje predivno leprsa na vetru. Malo mi je frka da se ne uplasi i da me napadne. U glavi mi je slika predivne ptice koja jurisa na mene svojim ko brijac ostrtim kandzama. No brzo zaboravljam tu sliku jer vec stizem ispod baze koja je sad na nekih 1300 mnv. Oprastam se sa mojim drugom i krecem dalje. Vetar je u medjuvremenu okrenuo da duva iz suprotnog pravca meni u celo, sto mi stvara poteskoce (koci me i dosta mi smanjuje prelet). Ubrzo sam opet dosta nisko i vec razmisljam da gde da sletim, kad ponovo ugledam drugog orla ispod mene. Odmah krecem ka njemu da bih iskoristio njegovo znanje. Tu me ocekuje sok. Majstor jedri u rotoru, turbulencija me baca na sve strane, borim se da drzim krilo pod pritiskom, i polako prikupljam visinu jer na tom mestu nema zgodnog mesta za sletanje. Sa malo prikupljene visine bezim na sigurno i posle nekoliko minuta slecem pored radoznalih seljaka koji rade u polju. Polako se pakujem dok pricam sa njima. JAvljam se drugarima da im kazem gde sam kako bi dosli po mene. MAlo kasnije oprastam se od seljana i krecem do asfaltnog puta da se nadjem sa drugarima. Ovaj put je izostalo druzenje posle letenja zbok nekih drugih obaveza. No sve u svemu prezadovoljan sam danasnjim danom. Na licu umor i sreca zbog dobrog letenja, i blaga euforija dok se vracam zadovoljno kuci, spreman za novu radnu nedelju.
Cesto se posle ovakvih izleta pitam: