January 2007 - Flying man`s blog
Archive | January, 2007

Letenjem protiv Mamurluka

Rtanj

Danas su me bukvalno izvukli pijanog iz kreveta (juce je bio drugi dan slave). Odavno nisam bio ovako janpi. Ugurase me u dzipa a ja ni ziv ni mrtav. Odlucili su se za Rgotsko brdo da bi Jelena i Bane-Shija (inace pocetnici) mogli malo da vezbaju jedrenje na padini. Kad mi tamo a vetar ubija, duva preko 15 m/s. Resimo mi da odemo do Rgotine da pregrizemo nesto dok cekamo da vetar oslabi. Primetimo odmah iznad sela malo brdasce i resimo da odemo da proverimo moze li odatle da se leti. Tu je vec vetar bio dosta slabiji, medjutim bilo je nezgodno za sletanje. Resili smo malo da pariramo kupole i da vezbamo. Miki podize par puta glajder, nasta ja pocinjem da ga bodrim (zezam) da moze da poleti, sto je on i uradio. E tu se nasao u neprilici jer, nije mogao da stigne do jedine bezbedne livade za sletanje. U podnozju brda prolazi recica, i pruga, iza ima jedna bas mala livada i oko nje puno drveca. Na svu srecu Miki uspeva da pogodi drvo :dontknow:. Jelena, Shiha i ja se pakujemo i dok smo stigli do Mikija on je vec skinuo glajder uz pomoc jednog dobrog seljaka. Odatle se opet selimo na Rgotsko brdo u nadi da je vetar oslabio. Ma brdu Miki tvrdi da je vetar oslabio ali da je jos uvek jak za letenje. Ja sam resio da dokazem da moze da se leti, spremam se i polecem. Istog momenta idem kao raketa u vis, dobrih 30 m iznad brda. Okrecem u vetar i tu skontam da je dosta jak, jedva uspevam da idem unapred. Pravim par okreta na padini i resavam da sletim. Okrecem niz vetar da se vratim do njih. Tada mi je brzina po GPS-u bila 68 km/s. Fenomenalan je osecaj leteti kroz vazduh takvom brzinom. Ubrzo sam sleteo, i resio da poletim jos jednom da se spustim do podnozja brda, tu me udar vetra baca unazad i zahvaljujuci tome sto sam imao kacigu na glavu spasio sam se od povrede. Normalno poleteo sam opet i spustio se do podnozja, tu smo opet parirali glajdere a kasnije kad je vetar jos oslabio i oni su napravili po jos jedan let. Tako nas je mrak uhvatio, pakujemo opremu na svetlu farova i polako zadovoljni krecemo kuci uz dogovore za novu avanturu…

P.S. Ovaj put nismo napravili nijednu fotografiju pa sam stavio jednu staru sa Rtnja.

Ivkova Slava

Gazda Ivko Gazda Ivko

Veceras sam izasao sa drugom do grada, bili smo do hale da gledamo novogodisnji turnir u malom fudbalu. Vise smo pricali o raznim stvarima nego sto smo gledali utakmice. Setim se ja tako da mu najavim nadolazecu slavu da bi se covek pripremio. Na to ce on meni ”pa zar je vec dosao red na Ivkovu slavu”? Poceh ja da prebiram po glavi i da se prisecam ranijih slava i dodjem do zakljucka da nije daleko od istine. Normalno slava je moja i verovali ili ne u 70% slucajeva stvarno je bila Ivkova slava. Traje dva, pa se produzi i na treci dan i boga mi, tu prodje oko 60-tak gostiju. 9-10 januara slavimo svetog Stefana.

Pre par dana najavi meni cale da zaboravim na letenje i ostale avanture jer za vikend treba da se kolje, i to bas kolje. Pitam ja njega sta to bre mi cale koljemo toliko? A on ce meni : pa svinju od 100-tinak kg i ovna od 60-tak kg, imamo kaze dosta gostiju. Razrogacim ti ja oci i ne mogu da verujem i pocnem da prebrojavam goste, pa dodjem do brojke od 67 gosta kojih sam se setio, vrlo je moguce da ih ima bar jos 5-10 kojih se nisam setio.

Opisacu vam jednu slavu od pre 4 godine. Preselio sam se ja u novu kucu nekih dve nedelje pre slave. Pa pored stalnih gostiju pozvani su i neki nestalni gosti. Dosla i dalja rodbina i sire drustvo. kao rekoh da proslavim i preseljenje u novu gajbu. Bio je drugi dan slave i to je dan odredjen za drustvo i prijatelje. Uglavnom kod mene je bio haos, kuca mi je bila polu demolirana, igralo se i pevalo, veselilo se i uz narodnu kao i uz zabavnu muziku. U neko doba odlucimo mi da se preselimo do diskoteke koju drzi moj drug. Tako se nas dvadesetak olesenih muskaraca i nekoliko pripitih cura preselimo u diskoteku. To je sve cega se ja secam, secam se da smo krenuli od mene ali nemam pojma ni skim sam seo u auto ni kad sam doso kuci. Uglavnom znam da me je sutradan ostavila devojka, “kaze bio sam sa najmanje 15 cura te veceri”, mada ja u to ne verujem. Pa koja bi devojka bila sa nekim tolko pijanim a kamo li 15 njih da budu samnom to vece. No kako bilo ostade to da sam ja bio sa njima, ja se ne secam a ona me ostavi.

Sta mislite? Da je tu kraj?

E nije, sidjem ja sutra popodne do grada, svaratim do druga u diskoteku kad oni tamo u poslu. Namestaju radijatore, popravljaju stolove i stolice i ciste zidove. Pitam ja njega onako sa vrata, jeli brate ko ti bre to bio sinoc u diskoteci, jel neki huligani, navijaci??? Kad ce on ozbiljno, ma da ides u kurac i ti i tvoja slava i svi tvoji gosti, pa i ja sa vama. Sto bre brate, sta smo ti mi krivi, a pogotovo ja? Pa ja nisam sinoc ni bio u gradu, bila mi je slava rekoh. On onako besan pita a ko mi bre icupa nocas dva radijatora i polomi 4 stola??? Da ne davim ja vise, al ispade da je kod mene sve ekstremno… A vi !!! Pa dobro dosli na slavu kod mene.

P.S. Na slavu se ne zove.

Karta

Kod mene gostuje osoba koja je svojim blogom puno uticala da promenim misljenje.

Hvala Janavi za tekst na mom blogu i za ogroman utisak koji si ostavila na mene.

Dugo sam se razmišljala na koju bih temu pisala kod Flyingman-a. Taj me momak toliko fascinira svojim ekstremnim iskustvima, da skoro uvek čitajući ovaj predivan blog ostanem bez teksta. A želela sam da bar nekim delićem moje gostovanje ima veze sa njegovom temom. Evo moje priče, pa prosudite.

Ja ne vozim. Sramota me je i da priznam, ali to je činjenica. Imam ja položen vozački, položila još pre xy godina i za to vreme nisam tri puta sela da vozim. Zašto? Pa prvo smo imali stari auto, mm kaže, nemoj ti, bolje ja, kad kupimo novi, onda ćeš ti lakše. Sad imamo novi, ali ja sad nemam rutine. I tako ja opet ne vozim. A nije me strah saobraćaja, ni da se ne bih snašla, nego prosto, lakše mi je da me drugi voze.

A ja, ja sam navigator. Suvozačko mesto, kartu u ruke i ajde. Karte volim više od svega, oduvek su me zanimale. I super se snalazim na karti. Skupljanje različitih karti, a ponajviše karti gradova mi je postao nešto kao hobi.
Jedan od poslova iz moje profesije su studije saobraćaja u gradovima. Do sad sam preko karti mnoge gradove „naučila“ i po njima se odlično snalazim, iako nisam nikad bila tamo. Nekima je to čudno, naročito ljudima iz pomenutih gradova, kako ja mogu da znam gde je ovo ili ono, a nikad tamo nisam bila.

I tako, dok ja u mislima sad putujem kartom, evo poklanjam ti delić jedne svoje iz 1931.

Karta za Flyingman-a