February 2007 - Flying man`s blog
Archive | February, 2007

Vikend na planini

Zimska idilaPut Kopaonika krenuo sam u petak 16.02. ne bi li video sneg ove godine i jos vaznije gledao evropski kup u snowbord-u. Krenuo sam rano ujutru kako bih se smestio i iskoristio sto vise vremena za skijanje. Tokom puta pratila me je kisa i magla a od Brzeca i sneg. Zbog moje gluposti (pozajmio sam neodgovarajuce lance za sneg) placam danak lokalnim monterima lanaca koji su mi uvalili njihove za 30 evra. No to sve nije moglo da me iznervira. Posto je drug kod koga sam trebao da spavam vec otisao na stazu, presvlacim se u kolima i jurim do zice nestrpljiv da probam novu dasku. Uh kako je prelep osecaj kad posle godinu dana krenete niz padinu. Par voznji koristim za zagrevanje, na stazama se srecem sa prijateljima koji rade sa ucenicima i oni me upucuju na Jaram gde ekipa trenira za predstojece takmicenje. Pozdravljam se sa njima , pokusavam da skinem jedan gelender ali mi ne ide.Mali Mihajlo Posle par pokusaja (citaj padova) odustajem jer nisam ni u kondiciji a i inace nisam bas neki profi. Magla i dalje nikako da se podigne, sneg pada, vetar i dalje jako duva pa mi ne prija stajanje u mestu i smrzavanje. Odlazim sa drustvom koje ne skace da se vozimo, otisli smo do pancica da pogledamo big air jump koji je napravljen dan ranije gde ce i prvi deo takmicenja da se odrzi. Jump izgleda zastrasujuce, visok preko 3 m, doskok udaljen preko 10 metara. Ostatak dana provodimo u voznji, uvece zurkica gde sam se dobro oduzeo od alkohola, pa u krevet oko 4.

Evo i mene

Subota, prvi dan takmicenja. Ustajem a glava me otkida, ma boli me i 20 cm oko glave. Vreme do pocetka takmicenja koristio sam da se vozim maximalno. Visoko breTakmicenje je zakazano za 12 sati ali je jos neizvesno da li ce da se odrzi zbog jos gusce magle. Na srecu sneg je prestao da pada. Takmicari su pokazali veliku zelju da se takmicenje odrzi i uprkos magli koja je cini se bila jos gusca nego ujutro, resili su da skacu. Magla se toliko spustila da se sa zaletista nije video jump. Momci su fenomenalno organizovali takmicenje, doneli su odlicno ozvucenje, sponzori su delili Red bull i Chipsy, bilo je i djuskanja, sve u svemu za gledaoce je bila dobra zabava. Kad je krenulo takmicenje tek se imalo sta videti, momci su izletali iz jumpa i po 7-8 metara u vis, a mozda i vise, preletali su i po 15 i vise metara, sve u zavisnosti od trika koji su izvodili. Bilo je i dosta padova, a jedini ozbiljniji sa povredom bio je pad naseg najboljeg bordera Miljana Boskovica kada je pokusao da uradi front flip i pao na flat odmah ispod jumpa (povredio je nogu). Volim pivoTo ga je udaljilo sa daljeg takmicenja ali na svu srecu nije nista ozbiljno. E jos da kazem da je pilo prijavljeno 45 takmicara (mada nisam bas siguran u tacan broj), a pobednik tog dana bio je Slovenac Anzej Dushnik. Tog dana nazalost preskocio sam provod, ali bas nisam imao snage pa sam resio da spavam.

Pogled na takmicarsku stazu

Nedelja, drugi takmicarski dan predvidjen je za slope style, kombinacija skokova i voznje na railovima i fun box-u. Staza je postavljena na Malom jezeru Opet vreme pre takmicenja koristim da se vozim, onda malo gledam takmicenje.

Krenuli smo na letenje

Javljaju mi se drugari iz Raske i Kosovske Mitrovice da su stigli i da se nadjemo kako bi isli na letenje. Na zalost zbog loseg vetra do letenja nije doslo, pa sam se vratio da jos malo gledam takmicenje. Pobedio je valjda Bugarin ili Belgijanac (nemojte da uzmete za siguran podatak). Prvi i drugi dan su se bodovali za FIS bodove. Za vecerasnji show (borba za evre i nagrade sponzora) plasirali su se 15 najboljih bordera gde se nije nasao na zalost ni jedan domaci. Lomio sam se da ostanem jos jedan dan ali sam ipak odustao zbog obaveza. RainbowKad su se zatvorile zice probao sam se malo u Half pipe-u, odradio sam par rotacija od 180 stepeni i jedan grab, a onda sam u pokusaju da odradim rotaciju od 360 stepeni poljubio zestoko sneg. Pozurio sam da se spakujem za put, kako bih stigo na vecernji deo programa koji je trebalo da pocne u 18 casova. E zbog izgradnje jos jednog skoka (quoter pipe-a) ne bi li jos malo zacinili takmicenje na finishu, takmicenje kasni skoro dva sata. Takmicari i dalje odlicni, zezanje super, nisam mogao da cekam proglasenje pobednika, oprastam se sa drugarima, muvam promoterku Red bulla ne bi li je opalio 😉 za jos neku limenku da imam za put. Ako se do tada nisam nigde pokazao e tu jesam, ispraca me na put sa par poljubaca (drugarski u obraz, naravno) i dve limenke da ne zaspim u toku voznje. Krenuo sam oko 22 casa i posle skoro 3 sata stigo bezbedno kuci.Na startu

Srecan i zadovaljan krenuo sam da radim punom parom secajuci se odlicnog vikenda na planini. Izvinjavam se mojim prijateljima koji sa nestrpljenjem ocekuju izvestaj ali nikako nisam mogao ranije da ga napisem.

Nadam se da ce mi oprostini ??? 🙂


ChipsyKicker

Zelim da se Zahvalim

Arni kod mene u gostima Gledao sam sinoc film End of day’s sa Arlnoldom Schwarcenegger-om u glavnoj ulozi. Film ko film nista posebno sto se nije ocekivalo od Arnija i od holivuda. Ko je gledao film znace o cemu prica.

Prica filma ide ovako: Zadnji dani 20 veka, Djavo doso i trazi odabranu ribu, da bi mu rodila antihrista i da bi zlo konacno zavladalo zemljom. E tu se malo preso, naleteo on na naseg spasitelja koji uzima pod zastitu doticnu ribu i normalno ucinice sve da ne dodje do ljubavnog cina, toliko je resen u tome da je cak spreman i svoj zivot da da. Naravno djavo ga stavlja na razna iskusenja,prebija ga, pokusava da ga kupi na razne nacine ali ne on je nepodmitljiv ( valjda je zato i izabran za guvernera Kalifotije 😉 ).
Sve u svemu nista sto do sad nije vidjeno na filmu, ali (pazite na ALI ) tek na samom kraju me film odusevio. Pitate se zasto? Ha… sad cu vam reci.

Pa na kraju filma djavo ulazi u njega posto je prethodno on ubio telo koje je djavo do tad koristio, ne bi li stupio u fizicke intimne odnose sa izabranicom, a jedino je jos Arni prisutan u crkvi ( djavo moze i u crkvu da udje – samo da znate da vam ne vredi ni tamo da se krijete). Jedini nacin da pobedi djavola je normalno da ubije i samog sebe sto normalno i cini. Sad cete vi da pomislite (ko sto sam i ja pomislio), da ce Arni da ostane ziv, da ce jedva da izbegne smrt, ali ne covek dostojanstveno umire!!! Nisam bas mogao odmah da poverujem ali tako je bilo. Majke mi!!! 😉

Arlnold guverner

Zato ja ovom prilikom zelim da se Zahvalim Arnoldu iz razloga sto je potrosio jedan od svojih zivota u vise ciljeve, takodje zelim da se zahvalim i ostalima koji su uradili istu ili slicnu stvar, zelim da se zahvalim Americi koja nas i ciji nas ljudi svakodnevno spasavaju, i najvise od shih zelim da se zahvalim Holivudu sto nam otvaraju oci i na fin i uzbudljih nacin prikazuju kako se sve to dogadjalo.

.: Hvala im :.

Moj san, ili kako su nastali Timocki Rendzeri

Da pisem o ovom dogadjaju naveo me je jedan post na forumu.

Radnja se desava na Crnogorskom primorju jula 1997. Letovao sam sa drugarima, bilo je tu svega i svacega ali ja cu da vam opisem vece kad sam ispunio svoj san. Bilo je to ovako:

Pored nas petorice, bili su jos tri momka iz Despotovca sa nama. Pravili smo rostilj u dvoristu kuce u kojoj smo odseli, popio se koj litar loze, i dve gajbe piva , a boga mi i dimilo se. Kad smo potrosili sve zalihe alkohola krenuli smo u provod.  Na pocetku setalista razdvajamo se u dve grupe. Jedna mala ali odabrana (moj i dan danas najbolji drug Moca i ja) odlazimo u potragu za lokalom sa rock muzikom a ostali deo ekipe krece za nekim curama na turbo folk.

Na terasi jednog lokala prze momci solidan rock, sviraju obrade raznih izvodjaca ali  i po neku svoju pesmu. Prepoznam ja taktove pesme koju sam cuo 5-6 godina ranije na Zajecarskoj gitarijadi. Grupa koja je pevala tu pesmu zvala se Revolveri, a sa clanovima grupe druzio sam se par dana u kampu.

Moca i ja sredjeni maksimalno, probijamo se kroz guzvu i ja otimam mikrofon pevacu i krecem (mojim umilnim glasom 😉 ) da pevam pesmu. Momci kad su skontali da se znamo, narucuju pice i show pocinje. Atmosfera ludnica, do tada puna basta lokala postaje pretesna da primi odusevljenu masu. Ali …

Opet ja sa mikrofonom, prekidam pesmu koja je u toku i krecem sa navijackim pesmama. Pogodicete naravno sa “ZVEZDINIM”. E tu tek nastaje haos, jedni odobravaju, drugi zvizde i dobacuju razne pogrdne reci al ja se na predajem. Ko zna sta bi se sve desilo da nas nije prekinuo fajront. Krecemo odatle i posle dvadesetak koraka startuju nas panduri, traze licne karte koje mi nemamo, trpaju nas u maricu i privode sa jos dvadesetak likova. Sta je sve tu bilo nije bas za pricu, al je bilo zajebano a u neku ruku i zesce smesno. Kad su nas pustili, nekako smo se nasli sa ostatkom drustva i pred zoru krenuli smo u stan.

Te godine po ulicama grada Sutomora, kretala su se razna bica, pa tako i slobodni konji, krave, magarci bikovi i ko ti jos zna kakve zivotinje. Uz put grupa se povecavala pa je bilo 3-4 cure i nas 7-8 muskih. Kod poste vidimo mi konje kako slobodno pasu. Konj, kobila i zdrebe. Odmah se Moca prijavio da mu je velika zelja da jase konja, pridruzujem mu se i ja, nasta je neko iz drustva rekao ” ako vi uzjasete ove konje imate 100 Dm od mene”.

Jel imamo?

Imate!!!

Vazi, evo ruka…

Prilazimo Moca i ja konjima, on konju (posto mu je bio san da jase belog konja), a ja crnoj kobili. Probam ja da prebacim nogu preko kobile, ona se trzne, ja spustim nogu, i tako par puta… Okrenem se i pogledam a Moca skace na konja, konj miran. Sledeceg trenutka i ja sam na konju (ocu reci na kobili). Konji  uznemireni pokusavaju da se sklone od guzve, krecu kroz neko siblje i zbunje iza poste, dok mi pokusavamo na sve nacine da ih upravljamo ali nam ne ide. Ostatak drustva vec se valja od smeha, po travnjaku ispred poste. Pojavljuje se i neki Italijan sa nekim nasim curama i covek ne moze da veruje sta se desava. Konji su napravili krug oko poste i opet se vracaju ispred poste, Moca i ja izgrebani i okiceni raznim liscem i granama glumimo velike majstore jahanja.

Neko je dobacio evo su ” Timocki renzderi “, i od tada je ostao taj nazim sa nase drustvo. Od jednom svi imaju zelju da jasu, tako da im mi pomazemo da uzjasu konje, redjaju se jedan po jedan i muski i zenski. Jedna od riba, koje su se pojavile sa Italijanom u momentu kad joj ja drzim lopovsku da bi se lakse popela, konstantuje da je u mini suknjici a nema gace. No ja je ubedjujem da niko nije tu da gleda nju vec da jase konja pa tako ga je i ona uzjahala. Na trenutke i po dvoje smo bili na jednom konju, samo je zdrebe bilo postedjeno jahanja. Trajalo je to skoro sat vremena, vec je uveliko svanulo a ranoranioci idu na plazu i ne mogu cudu da se nacude. Cure skockane, a i dobar deo muske populacije takodje fino obucen, skace po konjima i valja se po travi.

Mozete da zamislite taj prizor ???

U jednom trenutku samo je Moca na svom belcu , konji vec vidno uznemireni pokusavaju da pobegnu. Ja pokusavam da se popnem opet na kobilu ali na svu srecu uspeo sam da izbegnem njeno kopito kaj je pokusala da me udari. Konji se daju u zesci trk, Moca i dalje na svome belcu u velikoj neprilici, pokusava da se odrzi na njemu i da ga zaustavi. No ne polazi mu za rukom, u jednoj ostroj krivina spada sa konja i pada. Na srecu proso je sa laksim povredama.

Razilazimo se i krecemo na spavanje, Moca i ja ponosni sto smo ostvarili jedan od snova. Na povratku sa letovanja, prica o Timockim rendzerima stigla je pre nas, pa smo morali da u detalje prepricavamo zainteresovanima.

Posle sam jos par puta imao priliku da jasem konje, ali mi je prvo jahanje ostalo zauvek u secanju.

P.S. Pozdrav Timockim Rendzerima.