March 2007 - Flying man`s blog
Archive | March, 2007

Leprsava, napokon gostuje kod mene !!!

Vec dugo smišljam na koju temu bi mogla da pišem?! Ali šta god da mi padne na pamet, nekako mi deluje isuviše “maleno” naspram ovih silnih pustolovina o kojima Fly redovno piše.

Čak u zadnje vreme razmišljam kako mi je život isuviše monoton da bi ga “stavila na blog”. EaglePosao, kuća i obrnuto. Najveći doživljaji su mi jurcanja za majstorima da mi naprave sudoperu, ugrade mašinu za sudove, izvuku struju …. šta da vam pričam sve zanimljivije od zanimljivijeg:) Ali zato kad god provirim kod Fly-a, ima nešto lepo da se pročita! Onda upijam svaku Banetovu reč, i osećam se kao da sam bila tamo u oblacima, kao da sam i ja letela i osetila taj vetar, sunce, adrenalin…

i redovno posle te posete tom blogu, krenem puna pozitivne enrgije da radim nešto i da pevušim:

“I want to fly like an eagle
To the sea
Fly like an eagle
Let my spirit carry me
I want to fly like an eagle”

Carli Braun i Drvo koje jede zmajeve

Opet isti teren ko iz par proslih tekstova, ekipa u sastavu Jelena, Miki i Ja. Vetar odlican, kumulusi oko nas sa bazom na oko 1600-1700 m. Dogovor je da prvo ja poletim da bi Jelena i Miki (nisu do sad leteli sa ovog terena) ispratili moje poletanje i malo se opustili jer je Jelena trebalo da napravi prvi visinski let. Spremio sam se, polako dizem glajder, bez problema i stabilno dolazi iznad glave, okrecem se i u par koraka odvajam se od zemlje. Sve je idealno ali…

Tu ja nesmotreno pravim gresku koja kao sto ce te videti puno me je kostala.Stol Odmah po odvajanju od zemlje, strujanje vetra pocelo je da me dize ivis, ja odmah i prerano skrecem ulevo kako bih ostao sto blize padini da bi zajedrio. No zbog blizine sume upadam u zavetrinu i glajder polako pocinje da se spusta, istog momenta reagovao sam desnom komandom kako bih pobegao od brda, prolecem telom kroz krosnju drveta koje je bilo ispred mene i kontam da sam imao srece da se ne zakacim, medjutim nisam primetio da mi je leva strana krila zakacila drvo sa moje leve strane, odjednom sam osetio cimanje i sledeceg momenta poceo sam da padam. Udario sam donjim delom ledja u jedan ogroman kamen. Na svu srecu sistem veza je kvalitetan i ledjni potektor je ublazio udarac, a i udario sam u kamen sa strane a ne pravo odozgo pa nije doslo do ozbiljnije povrede. Zato je paraglajder koji je zavrsio na “Drvetu koje jede zmajeve” pretrpelo ozbiljnije ostecenje. Uz pomoc Mikija i Jelene skinuli smo i razmrsili opremu. Na zalost oni su posle ovog dogadjaja i mojom krivicom odustali od poletanja. Spakovali smo se i krenuli nazad. Neposredno odatle ima mesto za dosta bezbednije poletanje za pocetnike pa su oni napravili po dva leta, dok sam im ja bio podrska sa zemlje. Jelena je pokazala da ima talenta za letenje i tek joj predstoje visinski letovi i pravo uzivanje.

Ja sam iz ovog dogadjaja izvuko pouku i nadam se da ubuduce necu praviti ovakve greske.

Bela zemlja

U nedelju 11.marta, Miki i Rade su odustali od letenja, tj Miki odustao, a Rade se opredelio za drugi teren i drugo drustvo. Iako je bilo oblacno i malo hladnije, Maza i ja nismo odustali. Taj dan smo planirali da testiramo novo poletiste koje sam ra dve nedelje ranije pronasao.Cudno drvo To je ono mesto iz prethodnog teksta “Povratak”. Na startu malo jaci vetar, posto sam isekao jedno drvo koje bi moglo da smeta, spremam se za poletanje. Maza je vec spreman ali ceka da ja prvi poletim jer sam vec leteo odatle. Pri poletanju vetar mi malo pravi problema pa sam jedva uspeo da ne udarim u jednu bukvu koja je sa leve strane. Cim sam se odvojio od brda, krenuo sam velikom brzinom na gore. Vetar po visini dolazio je sa boka i bio je dosta jaci. Posto sam ja na gornjog tezinskoj granici mog glajdera nisam imao problema. Napravio sam par okreta na padini i nasao se 50-tak metara iznad starta. U to vreme polece i Maza, i posto je mnogo laksi od mene (a na donjoj granici za svoj glajder, vetar ga je nosio unazad i na gore. Posle par okreta, kada mi je ostao iza ledja, okrenuo sam glavu da vidim gde je. Posto ga nisam ugledao, okrenuo sam paraglajder nazad i krenuo da vidim gde je sleteo u sumu. Usao je u zavetrinu i nije mogo vise da se vrati na greben. Ja i americki pilotVetar ga je zakocio i sleteo je na drvo. posto sam ga locirao, odmah sam krenuo na sletanje, kako bih mu sto pre pomogo. Vetar koji je pojacao namucio me je posteno dok sam sleteo na jednu livadu sto blize Mazi. Maza mi se odmah javio da je dobro ali da mu treba pomoc da skine opremu. Na brzinu sam se spakovao, popricao sa jednim seljakom koji je dosao da se raspita malo sta to mi radimo, pozdravio se sa njim i krenuo da sto pre nadjem Mazu. On jevec prisitupio skidanju opreme, i uz pomoc moje testerice koju nosim u rancu brzo se oslobodio. Ja sam mu u znak dobre volje i zato sto je bezbedno sleteo poklonio testericu a on je meni uzvratio majicom pokreta “Zivim za Bor”. Teren je pokazao odlican potencijal za letenje. Izaso sam oko 170 m iznad poletista. Vratili smo se u Boljevac, verovali ili ne ni malo nervozni. Popili smo pice u jednom kaficu, pridruzili su nam se Jelena i Miki, malo smo popricali a onda smo se vratili svako svojim obavezama. Spremni da ih zadovoljni i bez stresa resavamo.

Maza skida opremu

P.S. Inace clanak je dobio ime po terenu sa kog smo poleteli. Inace to mu je ime iz naroda jer je stvarno neka cudna bela zemlja (meni lici na otpadnu sljaku iz obliznje fabrike blokova).

Povratak

Kako je cudno? Posle par meseci skoro nikakvog rada, ne bavljenja hobijem koji vas opusta, lose vreme i … Kako treba malo da ce covek isprazni i krene ponovo!!!

Zadnjih par nedelja nesto mi nije kako treba, nervozan sam, i ako imam posla nemam elana, nemam volje ma skroz mi je bezveze. Danas kad sam zavrsio prepodnevne obaveze i isplanirao popodnevne, napravio se luft od nekih 3-4 sata, dan predivan a ja u bedaku.
Kad gle cuda, vreme idealno, vetar skoro odlican za teren koji sam pre dvadesetak dana snimio da moze da se leti sa njega. Reagujem instinktivno i u momentu pozivam prijatelja koji bi mogao da mi pravi drustvo i da zrtvuje svoje vreme da bi se ja bolje osecao. Normalno on pristaje i odlaze obaveze. Pogled sa poletista - RtanjZa nepunih pola sata vec se nalazimo na novom terenu, vetar idealnog pravca ali dosta slab. To me malo obeshrabljuje ali mi ipak prija izlazak u prirodu. Odmah pocinjemo da secemo par zbunova koji bi mogli da mi smetaju prilikom poletanja, spremam se i cekam da dune malo jaci vetric koji bi mi pomogao da se odvojim bezbedno od zemlje. Zbog konfiguracije terena, bizanje kila mi ne polazi za rukom iz prve. Postavljam se ponovo, prijatelj mi malo podize kupolu glajdera, vetar, glajder iznad glave i … Eto me u vazduhu, cujem druga kaoko vristi od srece. Par orlova koje smo gledali jos sa brda kako jedre, sklanjaju se i prave mi mesto da mogu i ja da letim. Nazalost vetar dosta slab za kvalitetno jedrenje, par malih baloncica termike izbacuju me iznad starta ali nista ozbiljnije da bih mogao da se vinem u visine. Stiglo prolece - Flying_manVrtim se levo desno, razgledam konfiguraciju terena, kako bih mogao u sledecim poletanjima da imam bolju ideju na koju stranu da krenem. Prelecem najblize livade i proplanke, gledam kako da najbolje pridjem sletistu kad spazim cetri srne kako uplaseno beze od mene i moje senke. Prizor fantastican, za sve godine letenje nisam imao srece da vidim ovako nesto. Na trenutke zastaju i gledaju me, pa se opet daju u beg i tako vise puta. Nazalost nisam imao cime da ih slikam, ali i da sam i imao ne verujem da bih se setio u tom trenutku. Po sletenju, koje je proteklo bez problema srne i dalje stoje na stotinak metara od mene i posmatraju me.

Prvo sto sam uradio je, da sam poslao drugarima poruku sadrzine “Ko danas nije leteo, nek se sutne u dupe”. Pakujem se, ubrzo stize i prijatelj po mene. Odusevljeno prepricavamo svoja vidjena, sedamo u auto i stizem na vreme da rucam i da krenem na popodnevni posao.

Pogled na Rtanj

Evo i sad, umoran sedim i pisem, razmisljam kako coveku treba malo da se POVRATI, koliko je malo potrebno da bi zaboravio sve brige i probleme i skupio snagu za DALJE.

P.S. Hvala mom najboljem prijatelju, koji je imao razumevanje i vremena za mene i pored svih njegovih obaveza. Gagi hvala ti 😉