Flying man’s blog

U nedelju 11.marta, Miki i Rade su odustali od letenja, tj Miki odustao, a Rade se opredelio za drugi teren i drugo drustvo. Iako je bilo oblacno i malo hladnije, Maza i ja nismo odustali. Taj dan smo planirali da testiramo novo poletiste koje sam ra dve nedelje ranije pronasao. To je ono mesto iz prethodnog teksta “Povratak”. Na startu malo jaci vetar, posto sam isekao jedno drvo koje bi moglo da smeta, spremam se za poletanje. Maza je vec spreman ali ceka da ja prvi poletim jer sam vec leteo odatle. Pri poletanju vetar mi malo pravi problema pa sam jedva uspeo da ne udarim u jednu bukvu koja je sa leve strane. Cim sam se odvojio od brda, krenuo sam velikom brzinom na gore. Vetar po visini dolazio je sa boka i bio je dosta jaci. Posto sam ja na gornjog tezinskoj granici mog glajdera nisam imao problema. Napravio sam par okreta na padini i nasao se 50-tak metara iznad starta. U to vreme polece i Maza, i posto je mnogo laksi od mene (a na donjoj granici za svoj glajder, vetar ga je nosio unazad i na gore. Posle par okreta, kada mi je ostao iza ledja, okrenuo sam glavu da vidim gde je. Posto ga nisam ugledao, okrenuo sam paraglajder nazad i krenuo da vidim gde je sleteo u sumu. Usao je u zavetrinu i nije mogo vise da se vrati na greben. Vetar ga je zakocio i sleteo je na drvo. posto sam ga locirao, odmah sam krenuo na sletanje, kako bih mu sto pre pomogo. Vetar koji je pojacao namucio me je posteno dok sam sleteo na jednu livadu sto blize Mazi. Maza mi se odmah javio da je dobro ali da mu treba pomoc da skine opremu. Na brzinu sam se spakovao, popricao sa jednim seljakom koji je dosao da se raspita malo sta to mi radimo, pozdravio se sa njim i krenuo da sto pre nadjem Mazu. On jevec prisitupio skidanju opreme, i uz pomoc moje testerice koju nosim u rancu brzo se oslobodio. Ja sam mu u znak dobre volje i zato sto je bezbedno sleteo poklonio testericu a on je meni uzvratio majicom pokreta “Zivim za Bor”. Teren je pokazao odlican potencijal za letenje. Izaso sam oko 170 m iznad poletista. Vratili smo se u Boljevac, verovali ili ne ni malo nervozni. Popili smo pice u jednom kaficu, pridruzili su nam se Jelena i Miki, malo smo popricali a onda smo se vratili svako svojim obavezama. Spremni da ih zadovoljni i bez stresa resavamo.

P.S. Inace clanak je dobio ime po terenu sa kog smo poleteli. Inace to mu je ime iz naroda jer je stvarno neka cudna bela zemlja (meni lici na otpadnu sljaku iz obliznje fabrike blokova).