Flying man’s blog

Opet isti teren ko iz par proslih tekstova, ekipa u sastavu Jelena, Miki i Ja. Vetar odlican, kumulusi oko nas sa bazom na oko 1600-1700 m. Dogovor je da prvo ja poletim da bi Jelena i Miki (nisu do sad leteli sa ovog terena) ispratili moje poletanje i malo se opustili jer je Jelena trebalo da napravi prvi visinski let. Spremio sam se, polako dizem glajder, bez problema i stabilno dolazi iznad glave, okrecem se i u par koraka odvajam se od zemlje. Sve je idealno ali…

Tu ja nesmotreno pravim gresku koja kao sto ce te videti puno me je kostala. Odmah po odvajanju od zemlje, strujanje vetra pocelo je da me dize ivis, ja odmah i prerano skrecem ulevo kako bih ostao sto blize padini da bi zajedrio. No zbog blizine sume upadam u zavetrinu i glajder polako pocinje da se spusta, istog momenta reagovao sam desnom komandom kako bih pobegao od brda, prolecem telom kroz krosnju drveta koje je bilo ispred mene i kontam da sam imao srece da se ne zakacim, medjutim nisam primetio da mi je leva strana krila zakacila drvo sa moje leve strane, odjednom sam osetio cimanje i sledeceg momenta poceo sam da padam. Udario sam donjim delom ledja u jedan ogroman kamen. Na svu srecu sistem veza je kvalitetan i ledjni potektor je ublazio udarac, a i udario sam u kamen sa strane a ne pravo odozgo pa nije doslo do ozbiljnije povrede. Zato je paraglajder koji je zavrsio na “Drvetu koje jede zmajeve” pretrpelo ozbiljnije ostecenje. Uz pomoc Mikija i Jelene skinuli smo i razmrsili opremu. Na zalost oni su posle ovog dogadjaja i mojom krivicom odustali od poletanja. Spakovali smo se i krenuli nazad. Neposredno odatle ima mesto za dosta bezbednije poletanje za pocetnike pa su oni napravili po dva leta, dok sam im ja bio podrska sa zemlje. Jelena je pokazala da ima talenta za letenje i tek joj predstoje visinski letovi i pravo uzivanje.

Ja sam iz ovog dogadjaja izvuko pouku i nadam se da ubuduce necu praviti ovakve greske.