April 2007 - Flying man`s blog
Archive | April, 2007

Raska – precizno sletanje paraglajderom

Road triping Put Raske krenuli smo oko 4.30 izjutra. Razlog putovanja bilo je prvo takmicenje u preciznom sletanju ove sezone. Organizator je paraglajding klub “Golija” iz Raske. Izabrali smo put po onoj narodnoj preko prece naokolo blize. Put kojim smo isli preko Krusevca i Josanicke banje jeste kraci ili ima dosta krivina pa smo putovali oko 3 sata. U toku vozne mozete da pretpostaviti da se uglavnom pricalo o letenju. Stali smo u Josanickoj banji da u nekoj pekari kupimo burek ali na zalost (moju najvecu) nismo uspeli da nadjemo. 🙁
Masa letaca Kad mo stigli u Rasku prvo sto smo uradili bilo je da tu nadjemo pekaru, da popijemo kafu pa posle sve ostalo. Mesto okupljanje je bilo blizu, letaci su pristizali u velikom broju. Popunili smo prijave, a prijavili smo i tim za ligu. Timu sam ja kumovao a ostali su prihvatili tako da se tim zove “TIMOCKI RENDzERI” (Ko razume shvatice odakle je doslo ime) Ovo ujedno moze da bude i poziv potencijalnim sponzorima ako imaju zelje i mogucnosti da nam pomognu a mi da ih reklamiramo. 😉
Rade Masa leteca je doslo da se oproba, leti i druzi na ovom takmicenju. Brojka od 94 takmicara je impozantna i prvi put da na nekom takmicenju imamo ovoliko letaca. Preselili smo se do sletista gde je preko razglasa prstala muzika, mi se spremali za polazak i pozdravljali sa prijateljima koji su dosli sa svih strana. Dosta se kasnilo sa takmicenjem a prognoza nije bas obecavala, vetar je bio u pojacanju. EdiKonacno je krenulo i takmicenje, startno mesto je dobro, malo se pesaci ali nista strasno. Uglavnom takmicari sa nizim startnim brojevima imali su i bolje uslove pa su uglavnom rezultati takodje bili dobri. Ko je poleteo kasnije imao je problema sa termikom i jacim vetrom. Na kraju vetar je toliko pojacaio da je takmicenje prekinuto. Cekalo se da vetar otanji a to se nije desilo tako da je ostalo je jos 30-tak pilota za sutrasnji dan. Otisli smo da se smestimo i da se spremimo za vecernji izlazak. VeceraOrganizator je obezbedio odlicnu veceru u jednom finom restoranu koji nalazi uz samu reku. Posle vecere i par pica deo tima (Rade, Edi i ja) presao je u obliznji lokal, ubrzo su nam se pridruzil i drugari iz Vrsca ( Gorance i Dragan), pa prijatelji iz Makedonije ( Mende , Kiko i Goce). Atmosvera se iz minuta u minut, pivo po pivo zagrevala. Nase drustvo je sve vise raslo, tako da su nam se pridruzili i Vlasotincani, Krusevljani i lokalni letaci. Nocni zivotDJ je u pocetku pustao finu muziku, a onda je krenuo sa narodnjacima sto nama na kraju i nije bas previse smetalo. Bilo je finog zezanja. Raska moze da se pohvali sa lepim curama, i finim mestima za izlazak. Kasnije smo presli u nocni bar gde je par plesacica zagrevao atmosferu do maksimuma. Tu je vec bila prevelika guzva,nisi imao gde iglu da bacis. Ubrzo smo krenuli na odmor jer smo planirali da ustanemo sto ranije i da napravimo po jedan let pre pocetka takmicenja.Nocni zivot
Tako smo i uradili, ustali smo sa velikom mukom na brzinu smo se spakovali, odjavili se i krenuli na start. Tamo nas je docekao vetar loseg pravca. Malo smo cekali, vetar je na kraju promenio pravac tako da su Rade i Paka poleteli. U medjuveremenu stigli su i takmicari tako da smo Edi i ja morali da sacekamo sa poletanjem. Ja i pogled na raskuMiki je startovao sa takmicarima jer prvog dana jak vetrar ga je preduvao preko brda (imao je srece pa je dobro sleteo). Odmah posle tog njegovog lete takmicenje je bilo zatvoreno. Prosla je prva grupa takmicara, Edi i ja smo iskoristili pauzu da poletimo i napravimo po jedan mali desant. Ubrzo je i drugi deo preostalih takmicara zavrsio letove, bilo je i nekoliko rekreativnih letova. Vetar je opet pojacao i na kraju opet je preduvao dva letaca preko brda.

Miki u Vazduhu Miki odmara posle letenja
Sve se dobro zavrsilo, nije bilo povreda, sacekali smo rezultate i proglasenje pobednika, pozdravili se sa prijateljima i organizatorima i krenuli smo na put kuci. Prvi odmor napravili smo kod Maglica (starog grada) na Ibarskoj magistrali. Tu smo u Motelu “Jerinin grad” rucali odlicnu pastrmku i lepom ambijentu. I vama toplo preporucujem ako vas put nanese tamo da obavezno svratine na pastrmku (necete se pokajati). Drugo zaustavljanje bilo je u Varvarinu (malo van nase rute), tamo smo se uz kolace, sladoled i limunadu osvezili u poslasticarnici “Prolece” inace u vlasnistvu mog ujaka. Nastavili smo put i posle skoro sat i po voznje dosli do Boljevca. Opet je bilo osvezenja pa smo nastavili do Zajecara, Edi, Rade i Paka kuci a Miki i ja da zavrsimo neke obaveze. Eto tako zavrsismo mi nase putesestvije, postignuti rezultati nam nisu bas i neki ali su nam zato srca puna…

Timockio rendzeri

Timocki rendzeri su:
.: Ponjavic Miroslav – Miki (ili Piki) takmicar i vodja tima
.: Randjelovic Rade – takmicar i fotograf tima
.: Kozelj Edi – takmicar i kamerman
.: Smiljkovic Branislav – Bane takmicar i kum tima

.: Pakovic Zvonko – Paka letac, kamerman, fotograf i logistika tima

Gost i na Blogu i uzivo

RtanjPitao si me da ti napišem post za gostovanje. Ja sam naravno prihvatila, nemajući pojma o čemu da ti lepom pišem.Onda sam rešila da ti dođem u goste, u prave goste… Ma piece of cake… šta je to, 200 i kusur kilometara… sela na bus, i eto me…
Upozorio si me da “dolazim u selo”. Probala sam da dođem bez predrasuda i “unapred donetih zaključaka” i uspelo mi je. Doživela sam jedno mirno, opušteno mesto, sa prisnom atmosferom gde se ljudi međusobno poznaju i pozdravljaju, potpunu suprotnost ovom otuđenom velikom gradu u kom sam ja “kod kuće”. I sve je blizu. Sedneš u auto, i za tren oka si u sred predivne, prijatne i pitome prirode.

Janavi i FlyI da, kao što si rekao, i bio siguran u to, provela sam nezaboravan dan sa tobom, koji je bio prekratak za sve ono šta si hteo da u njega smestiš. Zato, ne sumnjam uopšte da ću se vratiti.

Hvala ti na energiji koju imaš, i koju nesebično širiš oko sebe, hvala ti na poklonjenom danu, hvala ti na tome što si mi pokazao da se na stvari može gledati i iz drugog ugla, hvala ti što si mi pokazao da sam ja zapravo drugačija nego što sam sama misila da jesam, hvala ti što si učinio da se osetim posebnom, hvala ti što si tu…

Opet mi

Rtanj

Tri dana za pamcenje

Niska banjaVec par dana dogovaramo se da u subotu idemo na letenje u Nisku banju. Super, posle skoro cetri nedelje ponovo idem na letenje. No kako to kod mene obicno biva u petak vece sam obecao drugu da izadjem kod njega u diskoteku gde vec treci petak dovodi igracice. I normalno u krevet sam uskocio oko 5 sati ujutru, a vec u oko 6 sam morao da ustanem da bi se spakovao i stigo do Zajecara odakle bi put nastavio sa Radetom i Edijem ka Niskoj banji. Uz put u Knjazevcu pokupili smo Marka, novajliju u nasem letecem drustvu. VlasotincePosto Marko nema kacigu a nije se ni potrudio da je nadje (ja sam imao jos dve viska kod kuce), morali smo do druga u Nisu da pozajmimo kacigu za njega. Svratili smo i da kupimo dorucak (cuvenu gurmansku pljeskavicu) i zurimo u banju da stignemo sto pre na start jer po prognozi vetar treba da pojaca. Brzo doruckujemo, i pravimo plan za letenje. Prvo polece Marko, kako bi ga ispratili posto ima najmanje iskustva, pa Edi koji nije leteo puna tri meseca zbog povrede na skijanju, pa ja i na kraju Rade koji je leteo dan ranije pa je meni prepustio prednost. Cim je Edi poleteo bilo mi je jasno da je vetar poceo da pojacava, ali jos je moglo da se poleti i ja nisam hteo da propustim priliku. AkrobateImao sam muke da se uvucem u sistem koji sam pozajmio i tako sam ostao da sedim u njemu samo na pola d…ta. Nisam imao na sistemu speed i sa mukom sam probijao vetar. Ubrzo mi je postalo jasno da necu moci da dobacim do mesta gde su Edi i Marko sleteli, i vec sam poceo da trazim alternativu za sletanje. Prvo sam pomislio da okrenem niz vetar preko banje i dodjem do stadiona ali sam odustao od tog rizika jer sam prvi put leteo sa pozajmljenim paraglajderom tako da nisam najbolje poznavao negove karakteristike. Odlucio sam se da sletim pored jednog malog kamenoloma koji mi je bio najblizi. To mi je uspelo bez vece muke iako je tu bio manji rotor i sleteo sam zbog jacine vetra unazad. Odmah sam pozvao Radeta da mu javim da je sve u redu i da ne polece posto je vetar previse jak na sletanju. Posto smo se okupili u centru banje, poceli smo da se dogovaramo sta dalje. Bilo je opcija da se muvamo po Niskoj banji ili da prihvatimo poziv (koji je u medjuvremenu stigao) od drugara iz Vlasotinca da odemo do njih na letenje i druzenje uz rostilj kod njih. Pogled na VlasotinceJednoglasno smo prihvatili njihov poziv i tako krenusmo za Vlasotince putem koji je Rade izabrao, a koji se ispostavio ko u narodnoj izreci “preko prece, naokolo blize”. Kako bilo nista nije moglo da nam pokvari raspolozenje pa cak i vetar koji je i dalje jako duvao. Stizemo u Vlasotince i dok smo nasli kafanu u kojoj radi Zoki, nas prijatelj letac, mene je uspeo da zbuni lik koji mi se javio na mobilni na engleskom jeziku sa stranim naglaskom a brojem iz nase zemlje (064……). I dan danas mi nije jasno da li me neko zezao a ako nije odakle me je nasao., jer rece da je iz Juzne Afrike i da se zove Ghandr i da bi voleo da proba da leti i ako bi ja mogao da mu pomognem…

ParawaitingPosto smo nasli kafanu, pozdravili se sa Zokijem i narucili po pivo, dosao je u drugi lokalni pilot Beca. Malo smo popricali, pogledali slike sa ranijih druzenja resili smo da odemo do sletista kako bi videli gde i kako se slece. Sletiste je prostrano i bezbedno, nalazi se na sportskim terenima i pored gradskom kupalista na reci Vlasini. Tu smo sacekali da se pojavi i Goran, letac iz Leskovca.Goran i paratrajk On dolazi u velikom stilu, sa paratrajkom (koji je on sam napravio) na stojadinu koji vozi njegov prijatelj. Resili smo da odemo na start i tamo sacekamo da vetar oslabi. Skupilo se fino drustvo, bilo je i publike i uz salu i pricu strpljivo smo cekali da oslabi vetar. Ali on je i dalje nemilosrdno duvao. Polako su nas napustili verni posmatraci, a mi se nadali da i dalje ima sanse da se poleti. Oko 18 casova, posto sam nesto ranije ubedjivao drustvo da se spakujemo i krenemo, resio sam da probam da podignem glajder i da im dokazem da nema sanse da se leti. druzina na startuKako sam podigo glajder tako sam odlucio da poletim, i u par koraka polako sam krenuo na gore i napred. Odmah sam krenuo na padinu , vetar je bio jak, jedva sam probijao napred, pokusavjuci da me ne prebaci preko brda. U jednom delu poceo je nispon, sletiste jos nisam video od brda koje sam trebao da preletim, a nisam ukljucio variometar resio sam da sletim u jedan vinograd blizu starta. Bez muke mi je uspelo, ostali su brzo dosli da mi pomognu da se vratim na start. Goran approachingGoran iz Leskovca resio je da poleti i pomogao mi da odlucim da poletim jos jednom. Poleteo sam ponovo i krenuo istom putanjom. Brzo mi se i Goran pridruzio, ja sam se jedva probijao jedva odrzavajuci istu visinu koja bi mi bila dovoljna da preletim brdo koje me deli od sletista. Goran je polako isao gore i napred cak i sa povucenim usima. Kad sam uspeo da preletim brdo ozario sam se jer je sletiste bilo ispod mene i sad je bilo jasno da cu da dobacim bez problema. U par naglih zaokreta izgubio sam preostalu visinu i bezbedno sleteo. Brzo sam dohvatio aparat i napravio par slika kako Goran slece.Goran slece Cim je sleteo javili smo ostalima da ne polecu. Dok smo se pakovali Goran je odlucio da poleti paratrajkom. Dok su ostali stigli mi smo skinuli trajk sa auta ali je vec pao mrak. Ostali su pokusavali da odgovore Gorana od poletanja ali on je ostao pri svome. Pomogli smo mu da se spremi za poletanje, ubrzo je i poleteo. Verujte da je bilo zanimljivo gledati ga kako polece. Pokusao sam da napravim neku sliku dok je bio u vazduhu ali bilo je toliko mracno na nisam mogao da ga nahvatam aparatom.

pripreme za nocni letPosle par krugova sleteo je bezbedno ko profi. Spakovali smo opremu i krenuli do Zokijeve kuce gde je organizovan rostilj i druzenje. Uz ice i pice, dobru atmosferu doslo je i do “bratimljenja klubova” predajom rucne testerice. bratimljenjeBrzo je doslo vreme za rastanak, na polasku Goran se popeo na krov automobila i upalio motor trajka da bi nam dobrim vetrom pozeleo stretan put. Kako je dao gas tako je i auto krenuo, toliko je trebalo Beci (nadam se da nisam pogresio) da udje u auto. Izbacio ga je iz brzine, pustio kocnicu i uz pogon paratrajka napravi par kruga na ulici.

Voznja paratrajomobilomMozete da zamislite face prolaznina koji su prolazili ulicom. Bilo je smeha , cudjenja, ma svasta. Slikali smo se grupno, pozdravili i mi smo polako krenuli kuci. Ne znam koliko kilometra smo prosli a ja sam se uspavao (sto zbog prethodne neprospavane noci, sto zbog spricera). Pred polazakKako bilo probudio sam se tek u Zajecaru ispred Edijeve kuce. Seo sam u auto i polako sam krenuo put Boljevca, zadovoljno se prisecajuci druzenja od tog dana. Stigao sam nesto pre tri sata ujutro, i samo sam se umio i bacio u krevet. Sutra dan je bio uskrs i moralo je da se poradi na nekom prasencetu.

Ovako se sutradan nastavilo

Hvala svim prisutnima koji su bili tog dana na lepom druzenju. (ne bi da ih nabrajam da ne ispustim nekog)

Pozdrav