July 2007 - Flying man`s blog
Archive | July, 2007

Neplanirano a odlicno

U ponedeljak krenem do Bora da Mazi postavim neke roletne. Posto je mali Luka zaspao, odlucim ja da ga ne budim i da se prosetam do Borskog jezera da se vidim sa Mazom a da roletne postavim podne.

Jezero Potrazio sam malo Mazu po obali, raspitao se da li ga je neko video. Ubrzo sam ga pronasao, upoznaje ma sa svojim kolegom Pilcem i nastavljam sa njima camcem do dela plaze koji tog dana treba da ciste od trave. Dok su oni ronili i vadili travu ja sam to vreme iskoristio za kupanje i voznju camcem po jezeru. Posle skoro dva sata izronili su, travu su izvukli na obalu. Zahvalni ribolovac pocastio nas je sokom, kaficom. Vratili smo se do kampa. Dok je Pilac pripremao ribu koju je Maza prethodne noci ulovio, Maza mi je odrzao kratak kurs ronjenja. Ronili smo zajedno nekih 15-tak minuta i bili smo do 10 metara. Iako je jezero bilo zamuceno od kupaca osecaj je bio fenomenalan. Ne bi me zacudilo da krenem da kupujem opremu i za ovaj sport. Stvarno deluje opustajuce.
Zaboravio sam da vam kazem kako me je Maza ubedio da ostanem kod njih na jezeru i tu da prespavam a da roletne mogu i sutra da postavim. Posto smo oprali opremu, rucali smo i prepustili se kuliranju. Nakon kraceg odmora resio sam da proverim paraglajder koji mi je stigao sa krpljenja i naravno da malo poziram pred kupacima. Vetric je bio fin za pariranje kupole pa sam se dobrih pola sata zezao, a po obicaju malo neodgovorno sam to radio samo u papucama sto je na kraju rezultiralo klizanjem i uvrtanjem noge. No nije bilo nista strasno. Kasnije smo na splavu ispijali pivo. tjs. ja pivo a Maza mleko i pripremali se za ribolov. To vece riba je slabo radila, Maza je upecao jedno sarance koje je pustio posto nije bilo u meri.ribolov Negde oko dva sata posle ponoci oprostili smo se sa cuvarom splava i jos nekim momcima koji su pobegli iz Bora da bi se opustili u tisini na jezeru, otisli smo u sator na spavanje.

Sutradan, posle jutarnje kafice pozdravio sam se sa Mazom i krenuo put Bora da zavrsim posao i da se konacno vratim kuci. Po zavrsetku posla krenuo sam kolima za Boljevac i na raskrsnici za Borsko jezero prelomio sam da bi bilo dobro da odem jos malo do jezera i da se odmorim. Popodne na jezeru proveo sam u kuliranju na splavu, sacekao sam Mazu i njegove kolege da se vrate sa ronjenja. Malo smo se zezali, i predvece krenuo sam kuci, svratio do Bora da se vidim sa Robertom i nesto posle ponoci stigao kuci.

Sutradan dok sam odmoran i zadovoljan krenuo u resavanje novih obaveza, u glavi mi je bila misao da li je moguce da coveku tako malo treba da bude srecan i zadovoljan?

Nekom kola stanu nizbrdo, a nekom ostanu na brdu!!!

U nedelju zamenim sa drugom vozila (moj auto je u kvaru). Njemu je trebao moj kamioncic a meni je posao zavrsavao i njegov dzip.
Uglavnom auto se ugasio nadomak Soko banje. Morao sam da prespavam kod tetke i da u ponedeljak ujutro odem sa majstorom da popravimo. Tog dana smo inace trebali na letenje na Tupiznici.
Prvi majstor nije uspeo da nadje kvar, drugi je posle vise sati uspeo da ga pronadje ali ne i da ga resi. Pozvali smo jednu slep sluzbu ali zbog privatnih problema covek nije mogao da dodje. Druga je dosla posle skoro tri sata a rekli su da stizu za 20-30 minuta. Na kraju je majstor uspeo da zaglavi dzip jer je prikolica za slepovanje imala granicnik. Jedva smo uspeli da skinemo dzip sa prikolice. Na kraju sam pozvao slep sluzbu iz Boljevca. Posto decko koji vozi slep, nije bio u Boljevcu skoknuo sam do S. banje da doruckujem posto je bilo oko 16 casova a ja nista nisaj pojeo od predhodnog dana. Posle par sati javio mi se lik da je krenuo i da ga sacekam kod auta. Posle 15-tak minuta pozvao me je ponovo jer je ostao bez goriva i da organizujem nekog da mu kupi naftu i da mu odnese. I to sam uspeo da organizujem. Konacno je stigao, natovarili smo auto i krenuli ka Boljevcu. Na pola puta smo stali da popijemo po pivo. Tada me je pozvao Edi da mi kaze kako ima veliki problem, najveci problem koji jedan letac moze da ima. On sedi kuci u dnevnoj sobi (u Zajecaru) a auto mu je na vrhu Tupiznice. Covek preleteo skoro 40 km i sleteo na 500 metara od kuce a auto mu ostao na brdu. Odmah posle njega javio mi se i Rade da mi kaze kako je ostao 3 sata u vazduhu. Sta ces? Ljudi se odrali od letenja a ja od muke!!!

Tako sam ja oko osam uvece stigao kuci, posle tusiranja odmah uskocio u krevet da odmorim za sutrasnji dan, kako bih se odmorio za sledece izazove.

P.S. Nadam se da ce Edi da pristane da opise svoj let do zajecara pa da ga objavim ovde posto se zali da ja pisem samo o sebi (na mom blogu). Nije nego, pa necu valjda ja da pisem o njegovim dozivljajima.