Flying man’s blog

U ponedeljak krenem do Bora da Mazi postavim neke roletne. Posto je mali Luka zaspao, odlucim ja da ga ne budim i da se prosetam do Borskog jezera da se vidim sa Mazom a da roletne postavim podne.

Potrazio sam malo Mazu po obali, raspitao se da li ga je neko video. Ubrzo sam ga pronasao, upoznaje ma sa svojim kolegom Pilcem i nastavljam sa njima camcem do dela plaze koji tog dana treba da ciste od trave. Dok su oni ronili i vadili travu ja sam to vreme iskoristio za kupanje i voznju camcem po jezeru. Posle skoro dva sata izronili su, travu su izvukli na obalu. Zahvalni ribolovac pocastio nas je sokom, kaficom. Vratili smo se do kampa. Dok je Pilac pripremao ribu koju je Maza prethodne noci ulovio, Maza mi je odrzao kratak kurs ronjenja. Ronili smo zajedno nekih 15-tak minuta i bili smo do 10 metara. Iako je jezero bilo zamuceno od kupaca osecaj je bio fenomenalan. Ne bi me zacudilo da krenem da kupujem opremu i za ovaj sport. Stvarno deluje opustajuce.
Zaboravio sam da vam kazem kako me je Maza ubedio da ostanem kod njih na jezeru i tu da prespavam a da roletne mogu i sutra da postavim. Posto smo oprali opremu, rucali smo i prepustili se kuliranju. Nakon kraceg odmora resio sam da proverim paraglajder koji mi je stigao sa krpljenja i naravno da malo poziram pred kupacima. Vetric je bio fin za pariranje kupole pa sam se dobrih pola sata zezao, a po obicaju malo neodgovorno sam to radio samo u papucama sto je na kraju rezultiralo klizanjem i uvrtanjem noge. No nije bilo nista strasno. Kasnije smo na splavu ispijali pivo. tjs. ja pivo a Maza mleko i pripremali se za ribolov. To vece riba je slabo radila, Maza je upecao jedno sarance koje je pustio posto nije bilo u meri. Negde oko dva sata posle ponoci oprostili smo se sa cuvarom splava i jos nekim momcima koji su pobegli iz Bora da bi se opustili u tisini na jezeru, otisli smo u sator na spavanje.

Sutradan, posle jutarnje kafice pozdravio sam se sa Mazom i krenuo put Bora da zavrsim posao i da se konacno vratim kuci. Po zavrsetku posla krenuo sam kolima za Boljevac i na raskrsnici za Borsko jezero prelomio sam da bi bilo dobro da odem jos malo do jezera i da se odmorim. Popodne na jezeru proveo sam u kuliranju na splavu, sacekao sam Mazu i njegove kolege da se vrate sa ronjenja. Malo smo se zezali, i predvece krenuo sam kuci, svratio do Bora da se vidim sa Robertom i nesto posle ponoci stigao kuci.

Sutradan dok sam odmoran i zadovoljan krenuo u resavanje novih obaveza, u glavi mi je bila misao da li je moguce da coveku tako malo treba da bude srecan i zadovoljan?