Flying man’s blog

Petak 13-ti. U velikoj sam guzvi na poslu, auto mi riknuo, ispala je i neka reklamica da se odradi hitno, relativno mali poslic, a kinta solidna. Oko pola deset uvece poceo sam da radim reklamicu, kad mi se javio Miki i kaze da menja plan. Umesto da sutra idemo na Tupiznicu na letenje, predlaze da krenemo jos nocas na Rtanj. Idu planinari, a on bi da povede Petru (cerku) koja nikad do sada nije bila na Rtnju. Tako bi ona mogla da se vrati sa planinarima, a mi bismo leteli.

I tako zavrsim ja reklamu oko 23 casa, i taman sam resio da se pakujem za polazak stize Miki. ” E, ajde krecemo, ovi su vec otisli na Rtanj… Da ne zakasnimo…”. Ja samo dohvatim ranac sa opremom i krenem.

Stigli smo na mesto okupljanja, pozdravili se sa drugarima planinarima i krenuli polako dzipom, da skratimo put koliko mozemo. Posle kraceg tumaranja i probijanja po zaraslim putevima, konacno smo pogodili pravi i stigli do mesta gde se ukljucuje planinarska staza. Sacekali smo planinare i nastavili smo zajedno sa njima. Kolona se kretala sporo, a mi nosimo dosta veci teret od planinara, pa smo resili da izbijemo na celo kolone (preticanje u koloni planinara nije dozvoljeno), i krenemo ispred nasim tempom. Kretali smo se dosta brzo, uprkos cinjenici da je samo Petra imala lampu, a ja mobilni telefon koji ima mogucnost da se osvetli ekran i tada moze da se koristi kao lampa.
Noc na planini ume da bude dosta hladna, i vetrovita, pogotovo zato sto je juzna strana Rtnja gola, bez drveca. Ja sam samo u majici i bermudama a oznojio sam se dobro dok smo se kretali kroz sumu. Negde na pola puta ostavljam Petru i Mikija (Miki ima problema sa starom povredom noge, a Petra ipak mora da pravi drustvo tati zbog lampe, inace bi izasla zajedno samnom na vrh), i sa kratkim pauzama, bez sedanja stizem na vrh oko 03.35 casova, posle 2 sata i 20 minuta pesacenja. Javljam se ostalim planinarima jednim urlikom odusevljenja. Par minuta uzivam u pogledu, jer polako pocinje da svice. Pogled na kolonu planinara sa lampama je bas impresivan, lice na neku ogromnu vatrenu zmiju koja se krece planinom. Hladan vetar mi ne dozvoljava da duze uzivam u velicanstvenom prizoru, brze bolje trazim zavetrinu, presvlacim mokru odecu (sva sreca da sam imao rezervnu majicu i kombinezon za letenje, inace smrz’o bih se ziv, posto nisam spakovao nista od tople odece), pravim zaklon od sedista i paraglajdera, a ranac postavljam da legnem na njega kako bih se sto bolje zaklonio od vetra. U to vreme polako pristizu i ostali planinari, stizu Petra i Miki. Miki koristi istu tehniku za zastitu, a njegovo krilo koristimo da se pokrijemo. Tako scucureni ispod paraglajdera, nekako uspevamo da se ugrejemo. I dalje je hladno, mada sam ja uspeo i da zaspim. Nije mi jasno kako su ostali izdrzali na hladnoci kad je meni pored svega bilo hladno.

Budim se kad su zraci sunca poceli da greju svojom toplotom. Malo smo doruckovali, zezali se sa preostalim planinarima koji nisu pobegli sa planine zbog hladnoce. Prepustili smo se suncanju i uzivanju na planinskom suncu, koje je polako pocelo da bude i jako. Ubrzo su poceli da se formiraju oblaci, koji su najavljivali odlicno letenje. Medjutim, vise manjih oblaka, pocelo je da se spaja u jedan ogroman, zatvorili su celu dolinu. Nebo se zacrnilo, planinari su resili da podju, jer nisu bili sigurni u razvoj situacije. A nevreme na Rtnju je bas gadno, gromovi udaraju na sve strane. Miki i ja smo odlucili da poletimo i da barem napravimo po jedan spust. Tako smo i uradili, prvo sam ja poleteo, pa posle i Miki. Bilo je dosta turbulentno, a ja sam leteo prvi let sa mojim krilom koje je doslo sa servisiranja. Verujte da mi nije bilo sve jedno, ali krilo je bilo super (svaka cast Vlaji iz Kraljeva, koji ga je zakrpio). Po sletanju pokupili su me prijatelji koji su slucajno naisli, dovezli su me do Boljevca. Ubrzo je i Miki stigao, malo smo se okrepili u njegovom u lokalu Cvijeta .

Na nasu zalost, veliki oblak se rasturio i ponovo su se pojavili odlicni kumulusi i vreme je bilo odlicno za letenje, ali to nije umanjilo nas dozivljaj… Ponovicemo mi ovo jos nebrojeno puta…

A Vi, hocete li nam se vec jednom pridruziti?