April 2008 - Flying man`s blog
Archive | April, 2008

Raška – državno prvenstvo

Rade Proslogodišnje takmičenje u preciznom sletanju, bilo je dobra najava za ovogodišnje državno prvenstvo. Otvaranje Loša prognoza uticala je na to da se malo dvoumim oko odlaska, ali ipak je prošlogodišnje druženje i dobar provod prevagnulo.
Za Rašku smo krenuli u petak, kasno popodne, kako bismo se smestili i odmorili pred takmičenje. Odmah po okupljanju u motelu “Dušanov konak”, prijavili smo se za takmičenje, pozdravili se sa kolegama, i ubrzo smo se obreli u diskoteci “Arena”. Kasno smo stigli, a u Raškoj u svim lokalima fajront je u 00.30 posle ponoći. Ground handling No, to nas nije sprečilo da popijemo koju turu, da se sprijateljimo sa šefom lokala i da za sutradan rezervišemo sto pored atraktivne plesačice.
Subota, prvi takmičarski dan. Bujke Nema letenja zbog jakog vetra, ali veliki broj pilota to koristi da bi pokazao svoje ground handling egzibicije (svaka čast Bujketu), puštaju se kajtovi (čestitke za Gorančeta iz Vršca). Domaćin se potrudio da nam ne bude dosadno, obezbedili su besplatno pivo na točenje, odličan gulaš, i specijalitet sa pečurkama (nisam ga probao, ali kažu da je bio odličan). Bane, aka Flying man Ni gosti ne ostaju dužni, pa se ubrzo organizuju vesele grupice letača, koje fino đuskaju uz muziku sa ozvučenja svojih automobila. MAla Nadja Tu već glavno slovo vode Timočki rendžeri (Rade, Edi i Bane), Talični Tom (Beca), Milica, Vlada Grunf i jos poneki. Ako sam nekog izostavio neka se slobodno javi. E tu je bila i mala Nađa, koja još ne leti, ali zato uspešno jaše na rancu. Na sreću nestalo je piva, pa još uvek trezni odlazimo do sobe, da se sredimo za večeru i izlazak. Poučeni iskustvom od predhodne večeri, odlazimo ranije u diskoteku. Igracica Vrlo brzo je sve puno, pridružuju nam se i kolege letači iz drugih klubova, dok Talični Tom vodi glavnu reč u druženju sa plesačicom. Posle fajronta odlazimo nazad u motel, ali umesto na spavanje, nastavljamo druženje sa prijateljima iz Vršačkog Berkuta. Ivana i Talicni Tom (Beca) Jadni konobar, pred zoru gasi i svetla u rashladnim vitrinama, ni bi li nas oterao na spavanje. Tradicionalno budim Marka (aka Šumski) da skuva kafu, što on i ovaj put nije učinio.
Nedelja, drugi takmičarski dan. Stižemo na sletište, gde je dogovoreno okupljanje pred sam polazak prve grupe letača, u kojoj sam i ja. Pošto smo stigli na start, nije bilo mesta opuštanju. Edi Odmah se spremamo za poletanje, polećem bez problema još mamuran i neispavan od burne noći. Ali zato slećem još malo pa u Novi Pazar. Guja Ni drugi moj let nije bio ništa bolji, ali su tu drugari iz ekipe Aresa, koji imaju dobre rezultate pa tako takmičenje završavamo na drugom mestu, iza ekipe “Gugi parapro”, a ispred Niškog Grunfa. Po pojačanju vetra, neki su leteli rekreativno. Takmičenje je prekinuto, nažalost uz jedno stoliranje glajdera, što je rezultovalo lomom ruke. Jerinin grad Ovom prilikom povređenom pilotu želim da se što pre oporavi, i da se vrati letenju. Državno prvenstvo nije uspelo, ali je zato liga priznata. Pobednici su Pavle Marinković u muškoj, i Milica Marinković u ženskoj konkurenciji.
Dobri domaćini, iz paraglajding kluba “Golija” iz Raške, organizovali su i svečanu dodelu nagrada, ručak i muziku. Veselje i ovaj put nije izostalo. Polako, letači su napuštali druženje, jer su mnogi imali dug put do kuće. Još jedno dobro posećeno i organizovano takmičenje je završeno. A domaćini su nas zadužili da se i sledeće godine odazovemo njihovom pozivu.

Opet mi na Tupiznici

Rade Prognoza za nedelju po NOAA-i, obećavala je letenje u popodnevnim časovima. Pre podne bilo je sunčano, ali je vetar jači, pa smo se na startu, na Tupiznici, okupili oko 14.30h. Nismo gubili vreme, jer je nebo pocelo da se zatvara, i najavljivalo je kišu, a vetar je na momente menjao pravac. Ovaj dan smo planirali za trening preciznog sletanja, kako bismo se malo pripremili za drzavno prvenstvo koje se odrzava sledećeg vikenda u Raškoj. Rade je pvi poleteo, i krenuo u ravnicu, gde je sve više počelo da usisava. Bane, tj. JaJa sam poleteo odmah za njim, napravio sam jedan krug na padini i pošto je bilo malo turbulentnije, odlučio sam i ja da krenem u ravnicu i da tamo potražim sreću, pa ako je nema, da sletim na ranije postavljen cilj. U međuvremenu, vetar na startu duvao je sa boka i leđa, pa Miki nije mogao da startuje. Dok je Rade nisko iznad cilja vrteo nulu i pokusavao da sleti, ja nikako nisam uspevao da nađem rupu u dizanju, kako bih išao na dole. Vozim samo pravo dobrih kilometar do dva i konstantno se penjem. Nije to bilo strašno penjanje, negde oko 3-4m/s, i lako bi se pobeglo u spirali, ali ja još pratim razvoj i razmišljam da zavrtim i odem na gore. Kad sam pogledao iznad Tupižnice, baš se zacrnilo nebo. Ipak sam odlucio da bežim na sletanje. Vetar je u međuvremenu i na sletištu promenio pravac, pa pravim prilaz za sletanje preko sela. Nisam bio ni preterano loš iako je vetar dosta muljao na sletištu, sleteo sam relativno blizu centra (na oko 4 m). Miki
Tu se dogovaramo zbog nastale vremenske situacije da promenimo start, dok su Miki i Martin sišli po nas, Rade i ja smo se spakovali. Na našu žalost, nebo se raščistilo, ali smo ipak otišli na drugi teren. U međuvremenu i vetar je skoro stao, pa nismo mogli da poletimo. Odatle se selimo na školski terenčič, gde Martin i Robi vežbaju prednji start. Imali smo i posetu, seljaka kome je neko javio da izvodimo manevre iznad i u njegovom žitu, pa je brže bolje došao da se raspravimo. Ipak, bio je prijatan, i posto je video da mu ne gazimo žito, složio se da možemo i dalje da koristimo njegovo imanje za manevre. A možda se i uplašio, jer je razgovarao sa mnom. Vrlo brzo nas je napustio i zamolio nas da mu ne upropaštavamo letinu.
Prođe još jedan lep dan, vreme se kvari, ali nadamo se da će do državnog da se stabilizuje, pa se vidimo tamo.

Timocki rendzeri