Lazareva pećina - Dubasnica - Straža - Lazareca pećina - Flying man`s blog

Lazareva pećina – Dubasnica – Straža – Lazareca pećina

Mnogo kilometara sam prešao od mog prethodnog posta na blogu. Neke vožnje su bile kratke, neke pak duže, neke lakše a neke teže, a zajedničko im je da su mi sve drage i lepe…
Ova tura spada u one duže, teške i najlepše, planirana je dugo i često je otkazivana iz ovih ili onih razloga. Kada se pokrenula ideja forumu cikloberza da se ona vozi nisam mogao da odbijem da podjem iako na bajs nisam seo preko 20 dana. Jos od kada sam pročitao o tom treku na sajtu staze i bogaze želeo sam da ga vozim.


Društvo sa cikloberze po dogovoru dolazi do Boljevca gde ih čekam na OMV pumpi, kratko se pozdravljamo i upoznajemo posto sve njih vidim prvi put u životu i jedini kontakt sam imao sa Jelčicom preko foruma gde smo se i dogovarali za vožnju. Odmah krećemo put
grupna-pred-polazak Lazareve pećine koja se nalazi nekih 28km od Boljevca. Tamo počinje naša vožnja i jednodnevno druženje gde sam Jelicu, Jelenu, Ivana, Marka i Milosa skontao kao da se dugo znamo. Spremamo se za vožnju i ja pravim prvu grešku. Umesto većeg ranca u kome sam pored sendviča i ostalih sitnica mogao da ponesem i flašu vode od dva litra koju sam vec bio spremio, odlučujem se za manji ranac “camelbak” u koji uspevam da ubacim šuškavac, dva sendviča, alat za bajs, a od vode ostajem samo na pola litara u bidonu. No kako u treku sa staza i bogaza stoji da ima dosta izvora mislio sam da neće biti problema.
Krećemo vrlo brzo sa parkinga ispred Lazareve pećine, naravno posle slikanja i zajednicke fotografije. U pocetku je solidan asfaltni put sa malim usponom ali ga brzo zamenjuje solidan makadam sa ponekim losijim delovima i nekoliko vecih ali kratkih uspona. Do asfaltog puta koji ide od Borskog jezere ka Dubašnici stižemo bez većih problema i čekanja. Jelica nam je imala jedan mali pad koji se na srecu zavrsio bez većih posledica.  Znači nakon pređenih oko 12.3km izbija se na glavni asfaltni put ka Dubašnici, tu skrećemo naravno levo i blagim usponom po dobrom asfaltu nekih 1.7km dalje dolazimo do skretanjana desno ka prerastu i pećini Samar. Sa leve straneasfaltnog puta na samom skretanju ima bunar koji nije u potrebljiv (bar u ovom periodu). Prerast Samar je čudo prirode, često u ovim krajevima. To je jedan kameni most impozantne veličine koga je voda milionima godina stvarala probijajući se kroz klisuru.
Nedaleko od prerasta nalazi se i pećina, kratka ili bar nam se tako čini jer nismo mogli duboko da je istražujemo bez adekvatne opreme. Jelica je i ovde prednjačila sa željom da što dalje ode. U svakom slučaju pećina ima lep nakit pa svakako vredi da se poseti. Posle kraceg obilaska i pećine i prerasta Samar, vracamo se nazad na asfaltni put i nastavljamo put dalje. Več smo potrošili skoro sve zalihe vode i žurimo ka izvoru koji se nalazina 20tom kilometru našeg puta. Kada smo stigli blizu izvora svi se svojski trudimo da isti pronađemo ali nam ne uspeva, Nalazimo jednu šahtu/rezervoar ali iako ima vode u njoj ne uliva nam poverenje da istu možemo da pijemo. Pomalo utučeni nastavljemo dalje. Meni se tu već javljaju problemi sa grčem u butinama koji će me pratiti ostatak putovanja. Ubrzo srećemo nekog lika sa autom i pitamo ga za vodu, kaže da je sledeći izvor nekih dva kilometara dalje ali da možemo slobodno da natočimo i i z potoka kojih 500m dalje. Na našu konstataciju da nismo našli prethodni izvor kaže da smo srećni jer voda nije za piće. Sva sreća pa dalje vozimo dobrim asfaltom (dobro, neki malo i guramo bajseve), kroz lepu i bujnu bukovu šumu pa i nije toliko vruće. E meni je ovaj deo bio i najteži, tu sam skoro dehidrirao, svi smo ostali bez vode, grčevi me razbijaju. Dolazimo i do tog sledećeg izvora, na žalost i tu je samo bara sa ustajalom vodom. Priroda je prelepa, super hladovina, fino smo odmorili u hladu velikih bukvi. Krecemo, tridesetak metara dalje ceka nas skretanje desno na makadam, vozeci tim putem kroz livade videcete dva kamena vrha, na kraju tih livada imate sa leve neke objekte (zidane i lepljene od blata) a sa desne bila je jedna kamp kucica. E tu nalazimo cesmu sa odličnom hladnom vodom. Možete semo da zamislite kako nas je to blago obradovalo. Ja u cugu ispijam dva puna bidona vode. Pošto je bilo nešto posle 14h rešili smo da tu napravimo pauzu za ručak. Vraćamo snagu i osmehe na lica hranom, vodom i sa dosta šale. Okrepljeni krećemo dalje, put je solidan, ima i dobrih spusteva ali i solidnih uspona. Tako do skretanja za najviši vrh Stražu prelazimo 7km, odvajamo se desno i kroz 30tak metara gustiša izlazimo na livadu preko koje kolski put vodi na završni uspon do Straže. Vrlo brzo malte ne prelazimo preko još jednog izvora koji kao i većina u ovo godišnje doba ne pruža svežu vodu. Vozimo preko prelepe nepokošene livade, na kraju iste ostavljamo bicikle i prelazimo peške nekih 200m uzbrdo do vrha Straže (1258mnv). Sa vrha puca pogled na sve strane, u daljini prema jugu vidi se Rtanj.  Uživamo u pogledu, upijajući toplotu sunca i diveći se lepoti prirode koja koja nas okružuje. Napor se ne može porediti sa mirom, punim srcem i punim plućima čistog vazduha koji dišemo. Ne zadavamo se previše jer nas očekuje još dobrih 25km put, uglavnom spusta ali i nekoliko dobrih uspona. Na dalje nas vodi solidan makadamski put kroz šumu, koristimo to za dobru downhill vožnju. Marko i Ivan tu prednjače sa njihovim full suspenzion bajkovima. Meni u svom tom trreskanju ispada pumpa za gume, po koju se naravno nisam vratio da je potražim. U svoj jurnjavi na nednom mestu promasujemo odvajanje sa glavnog puta pošto i nije baš uočljivo. Sva sreća tu su pametni telefoni sa GPS-om da nas upozore. Dok Miloš juri Ivana, Marka i Jelicu koji su nam odmakli na uzbrdici da ih obavesti da smo promašili put. Jelena i ja nalazimo pastira koji nam objašnjava kuda dalje i daje nam da napunimo bidone sa vodom, naravno sumnjivog izgleda i ukusa. Ubrzo stiže i ostatak ekipe pa krećemo putem kroz šipražje dalje. Kako to obično biva, jedna nesreća nikad ne ide sama i meni ispusta zadnja guma. Prvo smo je dopumpali i brzo nastavili dalje ali samo na kratko. Definitivno je bila izbušena i morali smo da je menjamo. I taj problem brzo rešavamo i nastavljamo ludom downhill vožnjom dalje, žureći da pre mraka stignemo do cilja. Pravimo uglavnom kratke pauze i vrlo brzo se približavamo obodu Lazarevog kanjona. Tu put osetno postaje lošiji sa dosta krupnog kamenja. Koristimo usputne vidikovce kako bi se divili lepoti i veličini kanjona. Par stotina metara posle vidikovca sa kojeg se i pruža najlepčši pogled na kanjon uspeo sam da u jednoj oštroj krivini izletim i da upadu preletim preko ručica. Na svu sreću nisam se povredio iako nisam imao kacigu (deo opreme koji moram da nabavim što pre). Brzo ustajem i nastavljam dalje da jurim za Markom, Ivanom i Jelicom koju i stižem malo kasnije. Par kilometara pred ciljem, telefon me opet upozorava alarmom da smo promasili put. Sva sreća u nesreći Jelica i ja nailazimo 200m dalje na Marka i Ivana koji je imao peh sa busenjem gume. Da nije probušio gumu ko zna gde bi ih stigli i koliko bi se udaljili od Lazareve pećine gde su nam ostali automobili. Dok Ivan završava zamenu gume, Jelica i ja krećemo nazad opet do puta koji se jedva može primetiti u vožnji. Nekako u isto vreme stižu i ostali, Jelena i Miloš nizbrdo a Marko i Ivan uzbrdo. Nismo baš sigurni može li se tim putem ali tek log sa staza i bogaza kaže da može i uglavnom gurajući bicikle stićemo do pešačke staze koja ide od Lazareve pećine ka Vernjikici i vidikovcu. Tu skrećemo na levo i uskom i strmom betoniranom pešačkom stazom stišemo do cilja ispred Lazareve pećine. Pakujemo bicikle u automobile, presvlačimo se i žurimo na osveženje u motelu do koga se stiže preko visećeg mosta. Sredjujemo utiske iz poneko pivo i sokove, dogovaramo neke nove vožnje i ubrzo krećemo svako na svoju stranu pošto ostale čeka duga vožnja do kuće.

Hvala Jelici, Jeleni, Marku, Ivanu i Milošu na vožnji i druženju i veliki pozdrav do ponovnog susreta.

Ovde je samo jedan delić slika

Svajcarska-na-strazi straza skretanje-ka-strazi Rtanj raskrsnica priroda2 priroda1 priroda prerast-samar3 prerast-samar2 prerast-samar1 prerast-samar pogled-sa-straze1 pogled-sa-straze pecina1 pecina panorama Milos-i-nas-drug Lazarev-kanjon2 Lazarev-kanjon1 Lazarev kanjon Jelica-u-pecini Jelica-i-Jelena jelica ja1 ja grupna-pred-polazak fntana-sojnji1 fntana-sojnji ekipa-pedala ekipa drvo

Klikom na “View full route” možete da pogledate sve detalje rute na sajtu ridewithgps.com

P.S  U slučaju da ne vidite pri prvom otvaranju taba “Detalji” widget sa tekom i visinskim profilom, refrešujte stranicu pa će se opet učitati (neka greška u njihovom widgetu).

 

 

Tags: , , ,

Subscribe

Subscribe to our e-mail newsletter to receive updates.

advert

No comments yet.

Leave a Reply