Kako najlakše da ubiješ sebe - treking liga Srbije - Subotica - Flying man`s blog

Kako najlakše da ubiješ sebe – treking liga Srbije – Subotica

Kako najlakše da ubiješ sebe – treking liga Srbije – Subotica
Pričam danas drugu kako sam prošao na trci 3. kola treking lige Srbije u Subotici i on me posle kratkog vremena pita “a zašto ti ne pišeš više svoj blog?”. I stvarno, kad sam malo bolje pogledao prošlo je skoro 3 godine kako nisam ništa napisao… No da ne pišem o razlozima zašto ne pišem blog, prelazim odmah na iskustvo i doživljaje sa trke.

Trke treking lige obožavam, volim da trčim u prirodi, skupi se dosta ljudi pa upoznajem nove osobe. Pored toga imam okrepne stanice pa ne moram da brinem o vodi i ostalim sitnicama. Tako da mi to dobro dodje da se testiram.

Sa ovom trkom bio je problem sto nisam bio spreman ni za najkraću stazu od 16km. Zbog povrede zadnje lože, obaveza na poslu i još mnogo drugih stvari, skoro uopšte i nisam trenirao prethodnih meseci a nabacio sam i dobrih 12kg. Odradio sam nekoliko treninga uglavnom 5-7km i samo jedan od 10km.

Za Suboticu putujem sa drugarima iz PK Javorak iz Paraćina, pa pošto je polazak zakazan za 3.45h, ustajem nešto pre 3 i brzo krećem put Paraćina pošto sam stvari spakovao dan ranije. Stižem na vreme na dogovoreno mesto, kombi se pojavljuje, skupljamo usput ostele drugare i vrlo brzo krećemo put Subotice.

Kako najlakše da ubiješ sebe - treking liga Srbije - Subotica

Kako najlakše da ubiješ sebe – treking liga Srbije – Subotica

Pokušavam da zaspim i da odmorim pošto sam prethodnog dana poginuo na poslu, a morao sam da čuvam decu. Nešto ne uspevam u toj nameri da zaspim pa uglavnom put do Subotice provodim na telefonu i FaceBook-u. Verovatno je nervoza učinila svoje, jer kao što sam rekao i nisam bio spreman za ovu trku.

Plan mi je bio da trčim kratku stazu dužine 16 kilometara, i to sam planirao da istu pretrčim za oko 2 sata. Očekivao sam lepo vreme, da bude toplo. Čak sam i mislio da će biti blata jer je dan ranije padala i kiša. I ako sam znao da se trči Subotičkom peščarom nisam znao kakva je podloga jer nikada ranije nisam bio u peščari.

Stižemo na vreme u Suboticu i pored pauze na jednoj od OMV pumpi. Na zbornom mestu MZ Makova sedmica skupio se veliki broj trkača i planinara. Kažu 478 učesnika, 200 više nego što su očekivali. Start je bio planiran da krene u 8.30 pa na svakih 15 minuta po jedna grupa. Zadnja grupa planirana je da bude ona trkačka kojoj će se računati plasman za medalje.

Start trke

Brzo se prijavljujemo, preuzimamo učesničke pakete, mape i knjižice za overu kontrolnih tačaka. Presvlačimo se, pozdravljamo sa prijateljima sa ranijih trka. Naravno padaju i poneke fotke za uspomenu. Približava se i vreme za start poslednje grupe u kojoj sam i ja bio. Start malo kasni zbog gužve sa prijavama novopridošlih takmičara pa krećemo sa stvarno malim zakašnjenjem od 10 minuta u 9.40.

Kako najlakše da ubiješ sebe - treking liga Srbije - Subotica

Kako najlakše da ubiješ sebe – treking liga Srbije – Subotica

Na startu sam sa Brankom, Ginom, Milicom i Fićom iz Paraćina. Fića odmah kreće ispred nas a Branka, Gina, Milica i ja polako idemo zajedno. Trčimo neko vreme zajedno, Milica i ja malo ispred Branke i Gine. Posle nekoliko kilometara ja malo krećem ispred njih jer sam imao taj plan da idem na manju stazu. Kako mi je lagano išlo u glavi mi je došla ideja da ipak probam 26km i da prvi put probijem dužinu polumaratona koju sam do sada više puta istrčao.

Pošto je i odvajanje kraće staze od srednje i duže bilo već posle nekih 6-7km, još uvek svež ipak odlučujem da krenem srednjom stazom. I dalje nastavljam istim tempom, čime pravim grešku. Misli sam da je bolje da se malo isforsiram dok još  nije počela vlika vrućina. Prolazno vreme na 10 kilometara mi je tu vec bilo oko 1 sat i 10 minuta. Tu polako usporavam malo, ubrzo me sustiže i Branka. Neko vreme idemo zajedno, ali pesak čini svoje i već mi se pojavljuju žuljevi na obe noge.

Branka polako kreće ispred mene, a ja nastavljam nekim svojim tempom. Kod 16 proveravam prolazno vreme i vidim da sam skoro u planu koji mi je bio za tu distancu 2 sata i 7 minuta. Malo sporije od plana ali je ok pošto me je čekalo još 10 kilometar. Par kilometara kasnije javio mi se i prvi grč u listu leve noge. Dodatno sam usporio malo se istegao, obratio pažnju na disanje i bol je nestao. Znao sam da je to na kratko ali sam se nadao da neću imati većih problema.

Kako najlakše da ubiješ sebe - treking liga Srbije - Subotica

Kako najlakše da ubiješ sebe – treking liga Srbije – Subotica

Agonija kreće…

Oko 19 kilometra bola se ponovo vratio, uzeo sam jedan megnezijum direkt. U tom trenutku sam bio sam, izmedju dve grupe takmičara. I stvarno mi nije bilo baš prijatno što sam u takvom stanju sam. Nastavio sam da hodam polako, znao sam da ako stanem neću moći viče da krenem. Ubrzo se pojavila i Milica sa još jednim takmičarem iz Požarevca ali mu nažalost nisam zapamtio ime. Milica je imala problema sa curenjem krvi iz nosa, ali nije bilo ništa strašno.

Odatle nastavljamo zajedno, doduše brzim hodom ali smo dosta dobro napredovali. Sustizali smo manje grupice, i polako grabili ka cilju. Sunce je već dosta dobro pržilo i meni je već pravilo problem i pored vetra koji je solidno rashladjivao. Vode i okrepe na kontrolnim tačkama je bilo dovoljno (svaka čast organizatorima). Dolazimo do kontrolne tačke KT5. Ja sam tu već priločno izmoren i šedan. Pijem dosta vode, pojeo sam i par čokoladica da povratim malo energiju.

Kako najlakše da ubiješ sebe - treking liga Srbije - Subotica

Kako najlakše da ubiješ sebe – treking liga Srbije – Subotica

Ovde dolazimo do ovog dela “Kako najlakše da ubiješ sebe – treking liga Srbije – Subotica“. Na KT5 se odvaja velika staza od male. Naravno nisam ni pomislio da idem na veliku, ali nisam ni mislio da odustanem, pošto je ostalo još nekih 2 kilometara do cilja. Definitivno mi se više nije kretalo odatle ali kao što sam rekaop nisam došao dovde da bih sada odustao.

Milica i ja krećemo ka cilju, a ovaj Požarevljanin nastavlja dalje velikom stazom koja je 42.5km. Milica polako grabi ispred mene, Meni se opet javljaju grčevi u listovima. Baš mi je vruće i čini mi se da mi se vrti u glavi. Ovaj deo staze ka cilju vodi baš kroz da kažem pesak i livadu. Jedva hodam, polivam glavu vodom i nastavljam za Milicom. Milica je odlučila da malo potrči da je ne bi prestigla neka cura koja je bila iza nas i tu se razdvajamo.

Čini mi se Milica uopšte više nije umorna, ili sam ja bio previše umoran pa mi se tako samo činilo. Dok gledam kako ona odmiče pipam kosu koja je posle nekoliko minuta opet suva. Polivam se još malo vodom i ubrzo izbijam na asfaltni put. Tu me je grč baš jako stego, stajem malo u hladovinu da se odmorim. Par minuta masiram bolno mesto i krećem dalje u finalnih 700-800 metara do cilja koliko je ostalo po mojoj proceni.

Kako najlakše da ubiješ sebe - treking liga Srbije - Subotica

Kada je najteže tu je HerbaLife thermojetics čaj

i konačno u cilju

Na sreću nisam ubio sebe ali jesam se pošteno napatio i namučio. Naravno nije mi prvi a ni poslednji put…
Posle 4 sata i 17 minuta patnje konačno sam došao do cilja. Umoran ali ponosan i srećan što sam uspeo da probijem granicu polumaratona koja mi je do sada bila plafon. Posle čekiranja dolaska, dodele diplome i finišerske medalje odlazim do kombija da se presvučem i sredim žuljeve na nogama. Sređujem se i malo sam odmorio pa odlazim na ručak.

Za ručak solidan pasulj, ali zbog premora nešto mi i ne prija. Na sreću tu je i lokalni specijalitet hleb sa svinjskom mašću, lukom i alevom paprikom. To mi bas prija pa sam pojeo par kriški.  Uglavnom svi smo već bili stigli na cilj, ali smo morali da čekamo Marete da završi obaveze oko organizacije  trke. Koristim slobodno vreme i odlazim opet do kombija i tu sam malo odspavao i odmorio noge.

Kasnije opet navaljujemo na hleb sa mašću i alevom paprikom. Mare završava obaveze i krećemo nazad ka Paraćinu. Uz par manjih pauza, put provodimo u sređivanju utisaka i planovima za druke trke. U Paraćin stižemo nešto pre ponoći a mene čeka još 50km puta do Boljevca. Svraćam da pojedem neki sendvič i da se malo protegnem i razbudim pre vožnje.

Kako najlakše da ubiješ sebe - treking liga Srbije - Subotica

Finišerska medalja i diploma.

Zaključak i epilog: 

Kako najlakše da ubiješ sebe – treking liga Srbije – Subotica. 

Koliko god da sam želeo da odradim ovu trku, trebalo je da budem u boljem treningu. Tokom trke sam se hidrirao uglavnom herbalife thermo jetics čajem, popio sam i par magnezijuma direct i pojeo par slatkiša sa okrepnih tačaka. Sve je to bilo ok i dovoljno ali nije previše moglo da mi pomogne protiv moje nepripremljenosti.

Sam oporavak posle trke, prvog dana je uglavnom zbog obaveza prošao radno, uz vodu i magnezijum i par andola. Takođe sam i svakog dana mazao utrljavao zelenu konjsku mast na noge. Za žuljeve sam redovno prskao tečni kiseonik. Evo treći dan posle trke upala je skoro prošla a i žuljevi su skoro ok. Možda ću danas ako mi obaveze dozvole na jedan kraći trening trčanja ili bicikle.

Pogledajte trek log sa trke:

Kako najlakše da ubiješ sebe – treking liga Srbije – Subotica

advert

No comments yet.

Leave a Reply