Kako sam smrsao Archives - Flying man`s blog
Archive | Kako sam smrsao RSS feed for this section

Kako najlakše da ubiješ sebe – treking liga Srbije – Subotica

Kako najlakše da ubiješ sebe – treking liga Srbije – Subotica
Pričam danas drugu kako sam prošao na trci 3. kola treking lige Srbije u Subotici i on me posle kratkog vremena pita “a zašto ti ne pišeš više svoj blog?”. I stvarno, kad sam malo bolje pogledao prošlo je skoro 3 godine kako nisam ništa napisao… No da ne pišem o razlozima zašto ne pišem blog, prelazim odmah na iskustvo i doživljaje sa trke.

Trke treking lige obožavam, volim da trčim u prirodi, skupi se dosta ljudi pa upoznajem nove osobe. Pored toga imam okrepne stanice pa ne moram da brinem o vodi i ostalim sitnicama. Tako da mi to dobro dodje da se testiram.

Sa ovom trkom bio je problem sto nisam bio spreman ni za najkraću stazu od 16km. Zbog povrede zadnje lože, obaveza na poslu i još mnogo drugih stvari, skoro uopšte i nisam trenirao prethodnih meseci a nabacio sam i dobrih 12kg. Odradio sam nekoliko treninga uglavnom 5-7km i samo jedan od 10km.

Za Suboticu putujem sa drugarima iz PK Javorak iz Paraćina, pa pošto je polazak zakazan za 3.45h, ustajem nešto pre 3 i brzo krećem put Paraćina pošto sam stvari spakovao dan ranije. Stižem na vreme na dogovoreno mesto, kombi se pojavljuje, skupljamo usput ostele drugare i vrlo brzo krećemo put Subotice.

Kako najlakše da ubiješ sebe - treking liga Srbije - Subotica

Kako najlakše da ubiješ sebe – treking liga Srbije – Subotica

Pokušavam da zaspim i da odmorim pošto sam prethodnog dana poginuo na poslu, a morao sam da čuvam decu. Nešto ne uspevam u toj nameri da zaspim pa uglavnom put do Subotice provodim na telefonu i FaceBook-u. Verovatno je nervoza učinila svoje, jer kao što sam rekao i nisam bio spreman za ovu trku.

Plan mi je bio da trčim kratku stazu dužine 16 kilometara, i to sam planirao da istu pretrčim za oko 2 sata. Očekivao sam lepo vreme, da bude toplo. Čak sam i mislio da će biti blata jer je dan ranije padala i kiša. I ako sam znao da se trči Subotičkom peščarom nisam znao kakva je podloga jer nikada ranije nisam bio u peščari.

Stižemo na vreme u Suboticu i pored pauze na jednoj od OMV pumpi. Na zbornom mestu MZ Makova sedmica skupio se veliki broj trkača i planinara. Kažu 478 učesnika, 200 više nego što su očekivali. Start je bio planiran da krene u 8.30 pa na svakih 15 minuta po jedna grupa. Zadnja grupa planirana je da bude ona trkačka kojoj će se računati plasman za medalje.

Start trke

Brzo se prijavljujemo, preuzimamo učesničke pakete, mape i knjižice za overu kontrolnih tačaka. Presvlačimo se, pozdravljamo sa prijateljima sa ranijih trka. Naravno padaju i poneke fotke za uspomenu. Približava se i vreme za start poslednje grupe u kojoj sam i ja bio. Start malo kasni zbog gužve sa prijavama novopridošlih takmičara pa krećemo sa stvarno malim zakašnjenjem od 10 minuta u 9.40.

Kako najlakše da ubiješ sebe - treking liga Srbije - Subotica

Kako najlakše da ubiješ sebe – treking liga Srbije – Subotica

Na startu sam sa Brankom, Ginom, Milicom i Fićom iz Paraćina. Fića odmah kreće ispred nas a Branka, Gina, Milica i ja polako idemo zajedno. Trčimo neko vreme zajedno, Milica i ja malo ispred Branke i Gine. Posle nekoliko kilometara ja malo krećem ispred njih jer sam imao taj plan da idem na manju stazu. Kako mi je lagano išlo u glavi mi je došla ideja da ipak probam 26km i da prvi put probijem dužinu polumaratona koju sam do sada više puta istrčao.

Pošto je i odvajanje kraće staze od srednje i duže bilo već posle nekih 6-7km, još uvek svež ipak odlučujem da krenem srednjom stazom. I dalje nastavljam istim tempom, čime pravim grešku. Misli sam da je bolje da se malo isforsiram dok još  nije počela vlika vrućina. Prolazno vreme na 10 kilometara mi je tu vec bilo oko 1 sat i 10 minuta. Tu polako usporavam malo, ubrzo me sustiže i Branka. Neko vreme idemo zajedno, ali pesak čini svoje i već mi se pojavljuju žuljevi na obe noge.

Branka polako kreće ispred mene, a ja nastavljam nekim svojim tempom. Kod 16 proveravam prolazno vreme i vidim da sam skoro u planu koji mi je bio za tu distancu 2 sata i 7 minuta. Malo sporije od plana ali je ok pošto me je čekalo još 10 kilometar. Par kilometara kasnije javio mi se i prvi grč u listu leve noge. Dodatno sam usporio malo se istegao, obratio pažnju na disanje i bol je nestao. Znao sam da je to na kratko ali sam se nadao da neću imati većih problema.

Kako najlakše da ubiješ sebe - treking liga Srbije - Subotica

Kako najlakše da ubiješ sebe – treking liga Srbije – Subotica

Agonija kreće…

Oko 19 kilometra bola se ponovo vratio, uzeo sam jedan megnezijum direkt. U tom trenutku sam bio sam, izmedju dve grupe takmičara. I stvarno mi nije bilo baš prijatno što sam u takvom stanju sam. Nastavio sam da hodam polako, znao sam da ako stanem neću moći viče da krenem. Ubrzo se pojavila i Milica sa još jednim takmičarem iz Požarevca ali mu nažalost nisam zapamtio ime. Milica je imala problema sa curenjem krvi iz nosa, ali nije bilo ništa strašno.

Odatle nastavljamo zajedno, doduše brzim hodom ali smo dosta dobro napredovali. Sustizali smo manje grupice, i polako grabili ka cilju. Sunce je već dosta dobro pržilo i meni je već pravilo problem i pored vetra koji je solidno rashladjivao. Vode i okrepe na kontrolnim tačkama je bilo dovoljno (svaka čast organizatorima). Dolazimo do kontrolne tačke KT5. Ja sam tu već priločno izmoren i šedan. Pijem dosta vode, pojeo sam i par čokoladica da povratim malo energiju.

Kako najlakše da ubiješ sebe - treking liga Srbije - Subotica

Kako najlakše da ubiješ sebe – treking liga Srbije – Subotica

Ovde dolazimo do ovog dela “Kako najlakše da ubiješ sebe – treking liga Srbije – Subotica“. Na KT5 se odvaja velika staza od male. Naravno nisam ni pomislio da idem na veliku, ali nisam ni mislio da odustanem, pošto je ostalo još nekih 2 kilometara do cilja. Definitivno mi se više nije kretalo odatle ali kao što sam rekaop nisam došao dovde da bih sada odustao.

Milica i ja krećemo ka cilju, a ovaj Požarevljanin nastavlja dalje velikom stazom koja je 42.5km. Milica polako grabi ispred mene, Meni se opet javljaju grčevi u listovima. Baš mi je vruće i čini mi se da mi se vrti u glavi. Ovaj deo staze ka cilju vodi baš kroz da kažem pesak i livadu. Jedva hodam, polivam glavu vodom i nastavljam za Milicom. Milica je odlučila da malo potrči da je ne bi prestigla neka cura koja je bila iza nas i tu se razdvajamo.

Čini mi se Milica uopšte više nije umorna, ili sam ja bio previše umoran pa mi se tako samo činilo. Dok gledam kako ona odmiče pipam kosu koja je posle nekoliko minuta opet suva. Polivam se još malo vodom i ubrzo izbijam na asfaltni put. Tu me je grč baš jako stego, stajem malo u hladovinu da se odmorim. Par minuta masiram bolno mesto i krećem dalje u finalnih 700-800 metara do cilja koliko je ostalo po mojoj proceni.

Kako najlakše da ubiješ sebe - treking liga Srbije - Subotica

Kada je najteže tu je HerbaLife thermojetics čaj

i konačno u cilju

Na sreću nisam ubio sebe ali jesam se pošteno napatio i namučio. Naravno nije mi prvi a ni poslednji put…
Posle 4 sata i 17 minuta patnje konačno sam došao do cilja. Umoran ali ponosan i srećan što sam uspeo da probijem granicu polumaratona koja mi je do sada bila plafon. Posle čekiranja dolaska, dodele diplome i finišerske medalje odlazim do kombija da se presvučem i sredim žuljeve na nogama. Sređujem se i malo sam odmorio pa odlazim na ručak.

Za ručak solidan pasulj, ali zbog premora nešto mi i ne prija. Na sreću tu je i lokalni specijalitet hleb sa svinjskom mašću, lukom i alevom paprikom. To mi bas prija pa sam pojeo par kriški.  Uglavnom svi smo već bili stigli na cilj, ali smo morali da čekamo Marete da završi obaveze oko organizacije  trke. Koristim slobodno vreme i odlazim opet do kombija i tu sam malo odspavao i odmorio noge.

Kasnije opet navaljujemo na hleb sa mašću i alevom paprikom. Mare završava obaveze i krećemo nazad ka Paraćinu. Uz par manjih pauza, put provodimo u sređivanju utisaka i planovima za druke trke. U Paraćin stižemo nešto pre ponoći a mene čeka još 50km puta do Boljevca. Svraćam da pojedem neki sendvič i da se malo protegnem i razbudim pre vožnje.

Kako najlakše da ubiješ sebe - treking liga Srbije - Subotica

Finišerska medalja i diploma.

Zaključak i epilog: 

Kako najlakše da ubiješ sebe – treking liga Srbije – Subotica. 

Koliko god da sam želeo da odradim ovu trku, trebalo je da budem u boljem treningu. Tokom trke sam se hidrirao uglavnom herbalife thermo jetics čajem, popio sam i par magnezijuma direct i pojeo par slatkiša sa okrepnih tačaka. Sve je to bilo ok i dovoljno ali nije previše moglo da mi pomogne protiv moje nepripremljenosti.

Sam oporavak posle trke, prvog dana je uglavnom zbog obaveza prošao radno, uz vodu i magnezijum i par andola. Takođe sam i svakog dana mazao utrljavao zelenu konjsku mast na noge. Za žuljeve sam redovno prskao tečni kiseonik. Evo treći dan posle trke upala je skoro prošla a i žuljevi su skoro ok. Možda ću danas ako mi obaveze dozvole na jedan kraći trening trčanja ili bicikle.

Pogledajte trek log sa trke:

Kako najlakše da ubiješ sebe – treking liga Srbije – Subotica

Hleb koji se ne mesi

Hleb koji se ne mesi

daska   Pre desetak meseci, dok smo Ivana i ja čekali u jednom restoranu i Zemunu da nam donesu domaće kobasice koje smo naručili za ručak, gazda lokala nam je ponudio parčiće vrućeg hleba sa hrskavom koricom na kojem je bila namazana domaća svinjska mast posipana alevom paprikom. Odmah sam se vratio u detinjstvo i znao sam da su me kupili ovim gestom zauvek. hleb Restoran se zove “Rusmir” i pored ovog predivnog ukusnog hleba takodje imaju odlične domače kobasice po kojima su nadaleko poznati a i cene su im sasvim pristupačne. Na žalost od tada više nisam posetio to mesto, ali mi je u sećanju ostao miris i ukus tog hleba. Dugo sam tražio recepte po interetu za takav hleb. Kada sam video slike i recept kod moje drugarice blogerice Gage Grne, zamirisao mi je sa ekrana i znao sam da moram da ga isprobam. Ja obožavam hleb, ali ga u poslednje vreme retko konzumiram. Hleb od belog brašna izbegavam, a ove crne farbane ne kupujem. Pošto mi je teško da se organizujem da ga mesim a i ne jedem ga često ovaj recept je toliko lak da može bilo ko da ga napravi, tako sam se odmah odlučio da ga probam.

kobasice

Hleb koji se ne mesiHleb koji se ne mesi – recept

Potreban materijal:

500g crnog brašna (može bilo koje brašno – ja sam se odlučio za crno)
385ml tople vode
9g soli
3g suvog kvasca ili 5-7g svežeg

Postupak pripremanja:

Hleb koji se ne mesiU posudu staviti brašno, so i kvasac, promešati kratko, dodati mlaku vodu i opet promešati par minuta dok se sve lepo ne sjedini u meku lepljivu masu. Pokriti krpom i ostaviti na sobnoj temperaturi 15-25 h. Ja sam čekao nešto manje od 24 sati. Radnu površinu dobro pusuti brašnom, prebaciti testo na radnu površinu, rastanjiti ga malo i presaviti ga sa svih strana kao pismo. Vodite računa da ga što manje prtitiskate i mesite. Tako sklopljeno testo, prebacite na dobro pobrašnjenu kuhinjsku krpu/salvetu ali tako da preklopljena strana bude dole. Posuti testo odozgo brašnom, umotati krpom i ostaviti još nekih sat-dva da odstoji (dok se ne Hleb koji se ne mesiudvostruči). Ako baš žurite možete čekati dok se ne zagreje šporet ali svakako ke najbolje da budete strpljivi i sačekati dva sata. Primremite vatrostalnu posudu, a može i bilo koja druga posuda sa poklopcem koja nema plastičnih delova koji bi se otopili usled velike temperature. Stavite je da se zagreje u rernu koju ste prethodno podesili na 230 stepeni celzijusa. Kada su se rerna i posuda dobro zagrejale, prebacite testo u posudu ali sada sa preklopljenom stranom na gore. Posudu ne podmazivati, neće da se zalepi za dno. Peći poklopljeno 30 minuta, potom skloniti poklopac i peći još15-20 minuta dok korica fino porumeni. Pečen hleb odmah po pečenju uviti u kuhinjsku krpu i sačekati da se malo prohladi.

Prijatno… I ne zaboravite na vaš zdrav obrok

Hleb koji se ne mesiHleb koji se ne mesiHleb koji se ne mesi

Ok, rešili ste da smršate, evo par aplikacija koje će vam pomoći.

Rešili ste da smršate, da se fizički aktivirate. Menjate navike u ishrani, trčite, vozite bicikl ili se bavite nekom drugom fizičkom aktivnošću, a imate problem da se organizujete i da pratite svoj napredak. U vremenu u kojem živimo, tehnološki napredak može da bude nezgodan za nas ali i ne mora da znači. Kako su se pojavili smart telefoni i kako iz dana u dan sve više napreduju i imaju sve više korisnih funkcija pravo je olakšanje za nas. Naravno ljudi su mogli nekada i bez svega ovoga, ali šteta je ne iskoristiti mogućnosti koje su nam ponuđene.

Postoje mali milion ovih aplikacija za mobilne telefone, ja sam isprobao nekoliko njih uglavnom ću da ih nabrojim, a opisaću detaljnije dve koje redovno koristim:

Runtastic Pro - HerbaLife   Runtastic PRO – Ovu aplikaciju trenutno redovno koristim. Služi da bi ste lako pratili vaše treninge, ja je koristim za trčanje (a ima i veliki broj aktivnosti koje podržava). Koristim i njenu verziju za mountbike “Runtastic Mountain Bike PRO“. Preko ovih aplikacija možete da imate kompletan uvid u vaše treninge. Za ove aplikacije potreban vam je smart telefon koji ima ugrađen GPS (Globalni sistem za pozicioniranje), postoje verzije za sve operativne sisteme: iOS, Android, Windows mobile i verzija za BlackBarry telefone.

Kada uključite GPS na telefonu i startujete aplikaciju prvo što trebate da uradite je da kreirate svoj nalog. Kada završite sa registracijom i kada se konektujete na server otvoriće vam se glavni ekran.  Kod mene je na tom ekranu podešeno sa mogu da pratim koliko dugo traje aktivnost, koliku distancu sam prešao, tempo (prolazno vreme po kilometru), tačno vreme, brzina kojom se krećem i potrošene kalorije. Dobra stvar je što takodje snima trac log koji kasnije možete da koristite kao navigaciju, da pregledate i analizirate online na zvanicnom sajtu. Još jedna po meni vrlo korisna opcija je i Live Tracking opcija. Meni se često dešava da vozim sam i to daleko od asvalta, po ofroadu pa aktiviranjem ove funkcije neko može da vas prati preko sajta u realnom vremenu i da uvek tačno zna vašu trenutnu lokaciju. Ne daj bože da se nešto desi lako mogu da vam pruže pomoć i da se izbegne veća tragedija.
Od ostalih funkcija imate direktan pristup medija plejeru da bi ste lakse mogli da uživate u omiljenij muzici dok se bavite svojom aktivnošću.  Raspored opcija na glavnom ekranu možete da menjate shodno vašim potrebama i željama. Skrolom u desno imate ekran sa mapom na kojom će se ucrtavati vaša putanja.

Sports Tracker – Kada sam krenuo da vozim biciklu, ovo je bila prva aplikacija koju sam počeo da koristim. Koristio saj je dosta u početku ali mi je nekako bila siromašna sa opcijama a i nekoliko puta mi je brljavila. Tako sam jednom prilikom ostao bez jednog bitnog trac loga koji mi je trebao za pravljenje rute. A često se dešava da im i server puca pa su mi podaci sa sajta bili nedostupmi neko vreme. Tako sam odustao od ove aplikacije.

Probao sam još i Endomondo, Stravu ali nesto mi nisu odgovarale.  Za preciznije track logove i detaljnije analize prilikom off road vožnji biciklom, koristim OruxMaps aplikaciju, track logove sa nje skidam i prenosim na sajt ridewithGPS.

Da bi dobili precizniju potrošnju kalorija i da bi ste pratili svoj puls i opterećenja sve ove aplikacije imaju mogućnost konekcije sa puls metrima. Ja na žalost još ne posedujem ni jedan puls metar pa ne znam kako se ponašaju u radu sa njima.

E sada pošto ste krenuli sa vežbanjem, počeli ste da konzumirate ZDRAV OBROK, na red je došlo da povedete računa o ishrani i kalorijama koje unosite kroz ishranu. U ovu svrhu postoji fenomenalan program “My Fitnes Pal” (postoje verovatno i mnogi drugi), ja sam naleteo na ovaj i oduševio sam se opcijama koje nudi.

Calorie-Counter-MyFitnessPal   My Fitnes Pal – Naravno i ovde kao i u ostalim programima, morate prvo da kreirate nalog. Po kreiranju naloga popunićete podatke o godinama starosti, težini, visini, koliko imate aktivnosti, koliko kilograma želite da izgubite, dodate ili da održavate kilažu. Program će vam izračunati koliko dnevno trebate da unosite kalorija. Sve sto treba dalje da uradite je da budete iskreni i da pri unosu unosite tačne količine onoga što pojedete ili popijete. Kategorije za unos su podeljene kroz obroke (doručak, ručak, večera i užina). Takođe možete da unosite i potrošene kalorije kroz vežbanje. Dobra stvar je što ova aplikacija može da se poveže sa drugim aplikacijama kao što je RunTastic, ili neke druge i da automatski dodaju podatke o utrošenim kalorijama kroz aktovnosti.

Kod unosa namirnica koje ste konzumirali, imate opciju da ukucate po ključnim rečima i da pretražite bazu pa da iz ponudjenih mogućnosti izaberete i da samo upisete količinu. Dobra opcija je i to da mošete uz pomoć bar kod skenera da skenirate bar kodove sa ambalaže na proizvodima i da se unapred informišete. Za proizvode koji ne postoje u bazi imate mogućnost da sami dodate neki proizvod ili namirnicu a isto tako možete da napravite svoje recepte. I ovde imate dnevne analize onoga šta ste uneli od nutrijenata, ali to nije baš tačno pošto za većinu nisu uneti svi podaci.

Ako vam je na primer bio cilj da skidate kilažu, posle skinutih 5kg, program će vam ponuditi opciju da vam ponovo izračuna dnevnu potrebnu količinu kalorija.

Ovo vam je bio kratak opis aplikacija koje mogu da vam olakšaju put do vašeg cilja bilo da je to skidanje ili dodavanje kilograma, poboljšanje fizičke kondicije. Probajte i druge aplikacije, pa podelite vaše utiske sa ostalima. Cilj nam je zajednički i sigurno je lakše i prijatnije kada imamo sa kime da podelimo iskustva i da nešto naučimo od drugih.

Kako da smršam – moje iskustvo

Debeljuca - kako da smršam: 118kg    Ufff, ne znam odakle da počnem…  Verovatno je najbolje da krenem iz početka, od trenutka kada sam počeo da imam problema sa težinom. Uvek sam se bavio sportom, trenirao sam rukomet, igrao redovno basket, vozio bicikl, trčao. Trošio sam se puno, bio sam mlad i puno sam jeo. Možete da zamislite srednjoškolca koji jede na velikom odmoru 4-6 pljeskavica za doručak? Ili pola kilograma šunke, pola hleba, kesicu majoneza i kesicu kečapa i sve to zalije sa litrom soka? Neverovatno? I povrh toga nisam imao problema sa kilažom, jesam bio krupan ali ne i gojazan.

Kod mene je sve krenulo sa odlaskom u vojsku. Većina obično smrša u vojsci ali ne i ja. Redovna kalorična ishrana, premalo aktivnosti i epilog je bio da sam se ugojio 14kg, sa 83 na 97kg. Po dolasku iz vojske sam skinuo na nesto malo ispod 90kg ali sam vrlo brzo sve vratio nazad. Čak sam i dodao neki kilogram preko i došao do stotke. Iz godine u godinu, kilaža je varirala malo dole pa malo više na gore,. Znao sam tada kad izađem uveče u grad da sa drugom prvo odemo u pekaru, pojedemo pe četri četvrtine bureka i popijemo po dva jogurta pa tek odemo u kafić ili diskoteku i nastavimo provod uz alkohol. Po zatvaranju lokala u ranim jutarnjim satima, na povratu kući opet smo svraćali u pekaru  na doručak. I tako iz dana u dan, noć u noć, prođoše godine i nađoh se ja na 118kg a nekada i koje kilo više. Krenula su stalna pitanja, kako da smršam, kako da skinem kilograme. Onda sam krenuo da pokušavam na razne načine da skinem kilažu, uglavnom su to bile neke kratkotrajne, restriktivne dijete: Atkinsonova dijeta, UN dijeta, Kupus dijeta, Hrono ishrana… Uglavnom sam bio disciplinovan sa dijetama i davale su rezultate, brze i primetne, ali kako su bile restriktivne nisu mogle dugo da traju. Nije bilo šanse da se tako živi i hrani dugoročno, i vrlo brzo sam se vraćao na staru kilažu, plus još po neko kilo preko.

Pre par godina pratio sam u čuveni blog debeljuca koji je opisivao korak po korak svoja iskustva sa skidanjem kilograma. Čovek je to radio uz pomoć i nadzor doktorke, bio prezadovoljan rezultatima ali je bila to velika patnja za njega. Čak sam i sam pomislio da se obratim za pomoć istoj doktorki iako njene usluge nisu bile jeftine. Čitajući njegova iskustva, i sam sam bio oduševljen rezultatom, ali i bio sam pokoleban time koliko je to u stvari bilo teško iskustvo. Koliko me je oduševio u tom trenutku, i koliko sam mu želeo uspeh da održi kilažu koju je dostigao,  toliko sam počeo i da sumnjam da će da uspe. Nije bilo šanse da će posle tolikog restriktivnog režima da uspe dugo da izdrži. Na žalost debeljuca je opet debeljuca, nije uspeo da promeni sebe na duži period. Vrlo brzo je krenuo sa konzumacijom hrane koja mu je bila uskraćena, uspeh ga je povukao da to može lako da reguliše ponovo…

Neša Galija i ja (pre manje od godinu dana, ne zna se ko je deblji - 118kg)   U međuvremenu sam otvorio restoran, i kako obično ide iskušenjima je teško odoleti. Nije lako da radiš sa hranom a da je ne probaš i konzumiraš. Još i kad prođeš kroz kuhinju pa pojedeš nešto tajno a ono se vidi javno! I onda se desi neprijatno iskustvo. Zamoli me prošle godine, negde sredinom juna komšija da mu poguram auto da upali. Opeklo sunce, nigde nikog na ulici, zapnem ja da pomognem komšiji. Komšija upali auto, srećan mi mahne rukom i ode a ja ostanem na ulici. Krene neki hladan znoj u potocima da me obliva, srce kuca kao ludo, oće da iskoči, vid mi se magli i muti, ne vidim gde mi je lokal. Jedva sam došao do lokala, umio se i seo da odmorim. Nekako mi je odmah bilo jasno da je đavo odneo šalu i da treba pod hitno nešto da promenim. Prvo što sam uradio, pozajmo sam bicikl od druga i krenuo da vozim, odmah sam krenuo da menjam ishranu i opredelio sam se za hrono dijetu. Krenuo sam da ređam kilometre, prvo 3-4, pa 10, pa se sve to polako povećavalo do nekih četrdesetak kilometara. Ubrzo sam kupio svoj bicikl i sav srećan i uporan nastavio da vozim. Kilaža je krenula da pada, kondicija je postajala sve bolja ali… Vrlo brzo sam prekinuo da se hranim po hrono ishrani jer mi je bilo nezgodno da spremam posebno hranu. Dosla je i zima, kafana, stari način ishrane i opet sam bio na početku. Tu se pojavila i moja drugarica Jasmina, koja je imala isto problema sa kilažom uprkos tome što je vozila bajs i vežbala. Vidim ja njene slike na FaceBook-u, promenila se, smršala i to baš dosta. Pitam je ja za recept i ono što sam čuo nije mi se svidelo. Razgovor je uglavnom išao u smeru, znaš ja pijem neki šejk, to je ludilo, zamena za obrok, HerbaLife, zdrav obrok, to samo piješ i jedeš normalno i kilogrami idu na dole. I kako sam imao oduvek averziju prema nekim napitcima, šejkovima, zelenim čajevima i tabletama za skidanje kilograma, dugo sam je kulirao. Pitam je povremeno po nešto al nikako da se odlučim da probam. I trajalo je to mesecima, krenulo je opet lepo vreme, seo ja na bajs i krenuo da vozim al nekako slabi rezultati. Rešim ja da pozovem Jacu i da naručim šejk i da ga probam pa kud puklo da pukne. Stigne šejk, objasni Jaca sve meni, kako da pijem, kako da se hranim (iako je prvi put rekla da se jede normalno), objasni mi da pijem dosta vode, da je to zdravo.

6 meseci od promene ishrane - HerbaLife - 97kg   Tako sam polovinom aprila ove godine počeo da ono što sam jeo za doručak (pljeskavice, burek, razna peciva…), menjam zdravim obrokom (HerbaLife šejk). Krenuo sam da vozim opet bicikl 3 puta nedeljno, nekada češće a nekada nisam vozio i po dvadesetak i kusur dana. Počeo sam da obraćam računa o tome šta jedem, pio sam dosta vode koju i inače pijem dosta. Rezultati su bili vidljivi i tako sam posle 6 meseci došao na 96kg (22 manje nego na početku. Što je najbitnije od svega nisam gladovao, nisam sebi ništa uskraćivao. Kada mi se jelo meso nisam vodio računa da li je masno, da li je jagnjetina ili svinjetina. Nisam vodio brigu i količinama, znao sam i da popijem sa društvom. Ali naravno, shvatio sam da nema potrebe da mi svaki obrok bude kao poslednji u životu.

“Nikakve instant, brze i restriktivne dijete ne mogu nam pomoći u skidanju kilograma. Moramo da shvatimo da je to jednostavno stil života. Retki su oni koji mogu da se hrane nezdravi i da nemaju aktivnosti a da uprkos svemu ostanu fit i mrrsavi. Mada i oni imaju veliki rizik od bolesti.”

Tu sam da podelim iskustva i savete sa vama, a naravno i da čujem vaše savete i predloge od vas.

SMRŠAJTE LAKO, PITAJTE ME KAKO!!! 

Krećem (nastavljam dalje)!

Kao što su mnogi koji me znaju mogli da primate, u poslednjih 6-7 meseci, skinuo sam popriličan broj kilograma (22kg). Dovoljno je da kažem da nije bilo previše teško, ali zahtevalo je promene, zahtevalo je želju i volju. U narednom periodu pisaću detaljnije o tome. A sada da se vratim na današnji dan, i da kažem – novi početak ili još bolje nastavak onoga gde sam stao.

HerbaLife - Level 10 U prethodnom period, od kada sam krenuo sa skidanjem kilograma, koristim HerbaLife proizvod “Formula1“, kao zamenu za zdrav obrok. Uglavnom sam ovim šejkom menjao doručak, ručao sam normalno , a za večeru sam vodio računa šta jedem. Kako bih sebe vise stimulisao, prijavio sam se za “LEVEL 10” takmičenje. Level 10 je interno takmičenje HerbaLife, u kome je cilj napraviti najbolju verziju sebe za 90 dana.
Zbog povrede kolena bio sam sprečen da vežbam, trčim ili vozim bicikl. Posle mesec i po dana od početka takmičenja imam neke rezultate, ali nisu onakvi kakve sam želeo i očekivao. Naravno, sva krivica je na meni i na Slavama koje sam posećivao. 😉 Sada je došlo vreme da se ozbiljno uključim u nastavak takmičenja i postignem bolje rezultate.

Ponedeljak 2.12.2013, 6.00h, krećem sa kardio programom vežbanja u trajanju od 63 dana. Danas je na redu Fit test, provera kondicije i spremnosti. Posle zagrevanja radi se kontrolni set vežbi, broje se ponavljanja i upisuju se u tabelu. Odradio sam Fit test, i na samom startu mi je bilo jasno da svi oni pređeni kilometri biciklom nisu bili dovoljni da se uvedem u ozbiljniju kondiciju. Nije lako da se odradi ovaj set vežbi (bar meni nije bilo lako), ali mi je dobar pokazatelj sta me čeka u narednom periodu.

Kako kažu “Nema povlačenja, nema predaje”, rezultati koje sam do sada postigao dali su mi dovoljno motivacije da nastavim dalje i da ne posustanem. Ostalo je jos desetak kilograma koje želim da skinem… Naravno, vodiću redovno ovaj blog kako bih bio dosledan, da ne odustanem i kako bih vam preneo svoja iskustva o vežbanju i načinu ishrane.

HerbaLife - Level 10