Ako me ne prime, to je zato sto:

Tweet This Post

No related posts.

Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.

Skupili smo se u prodavnici u Bucju, popili par piva i krenuli za Knjazevac, da pogledamo nekog “Pinca”, posto Piki hoce da kupi jednog za letenje. Posto smo zavrsili i tu obavezu, odlucili smo da odemo na start iznad Knjazevca. Posto je vec bio slab vetar, a start dosta kratak i polozen, ja sam odustao od letenja. Piki je uspeo da poleti i napravi mali desant, dok je Marko zavrsio u zbunju na kraju starta. Skupili smo se polako, i otisli da se nadjemo sa mojim prijateljem Golubom, snowborderom i bajkerom iz Knjazevca. Otisli smo na girice i pivo, i tu smo proveli par sati u finom druzenju.

Dan za 10-ku, i letenje i zezanje i girice i pivo. Sta jos treba za srecu?

Tweet This Post

No related posts.

Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.

1. Jednu kafu mogu da pijem i po 2-3 sata, a mogu i po dva dana.

2. Ukoliko ne želite da vas udostojim pogledom tipa sad-ću-da-te-razbijem (i da to i ostvarim), ne ulizujte mi se nikada.

3. Mogu da popijem 6-7 votki, i da mi nista ne bude. Mogu i litar votke i 6-7 guarane i da mi skoro ne bude nista.

4. Volim kad me pitaju koje sam godiste, da kazem “ajde pogodi”.  Uvek me podmlade…

5. Ne volim ni ja da jedem za stolom kad sam kuci. Obicno to radim za kompom, na stocicu u dnevnoj sobi ili u kuhinji.

6. I ja mogu da dodirnem nos jezikom. Mislio sam da smo jedna osoba i ja jedini koji to mogu, a onda sam upoznao jos jednu.

7. Nikad nisam bio odlican u skoli (a kamo li vukovac). Kad sam dobio 5 na pismenom iz srpskog (inace do tada najveca ocena mi je bila 3-ka). Hteo sam da ga uramim.

8. Takodje odlicno funkcionisem kad je najgore. Tad sam u stanju da radim i po 20 sati dnevno. (inace toliko radim mesecno).

9. TV mi se ne gasi, sta god da radim on je upaljen. Trenutno je u kvaru mesec dana i ne fali mi bas previse. Cudno?

10. Sto tek meni pare prolaze kroz ruke? Potrosim 1000 evra mesecno, zaradim 200. Odakle mi onih 800 preko, nemam pojma?

11. Skoro nikad ne kasnim na posao, jer nigde i ne radim.

12. Bez muzike ne mogu da zivim. Mogu, ali ne zelim…

13. Kratak mi je dan.

14. Znam da plivam, znam da letim. A boga mi znam i da padnem. (i to cesto).

14. Uvek ustanem posle pada, i nastavim dalje.

15. Nista ne moze da me slomi.

16. I ja sam rodjen u septembru, tri dana posle baksuznog. Nisam baksuz, ali sam tvrdoglav.

17. Volim sneg i snowboarding, a volim i paragliding.

18.Za sve koji me mrze kazem ” Ko me mrzi nek jede gomna” (Gomna je namerno da ne bih bio bas prost i vulgaran)

19. Umem da procenim ljude i situacije na prvu.

20. Dosta sam tolerantan, ali umem i da budem previse agresivan. (Molite boga da nikad ne upoznate moju agresivnu stranu)

21. E da, ljudima uvek dajem 100% poverenja. Njihovo je da li ce da ga zadrze ili izgube. Ako ga izgube, to je zauvek.

Mozda sam malo preterao, mozda se ovde naslo i nekoliko bitnih stvari o meni, al sta ces…

Tweet This Post

No related posts.

Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.

Potrazio sam malo Mazu po obali, raspitao se da li ga je neko video. Ubrzo sam ga pronasao, upoznaje ma sa svojim kolegom Pilcem i nastavljam sa njima camcem do dela plaze koji tog dana treba da ciste od trave. Dok su oni ronili i vadili travu ja sam to vreme iskoristio za kupanje i voznju camcem po jezeru. Posle skoro dva sata izronili su, travu su izvukli na obalu. Zahvalni ribolovac pocastio nas je sokom, kaficom. Vratili smo se do kampa. Dok je Pilac pripremao ribu koju je Maza prethodne noci ulovio, Maza mi je odrzao kratak kurs ronjenja. Ronili smo zajedno nekih 15-tak minuta i bili smo do 10 metara. Iako je jezero bilo zamuceno od kupaca osecaj je bio fenomenalan. Ne bi me zacudilo da krenem da kupujem opremu i za ovaj sport. Stvarno deluje opustajuce.
Zaboravio sam da vam kazem kako me je Maza ubedio da ostanem kod njih na jezeru i tu da prespavam a da roletne mogu i sutra da postavim. Posto smo oprali opremu, rucali smo i prepustili se kuliranju. Nakon kraceg odmora resio sam da proverim paraglajder koji mi je stigao sa krpljenja i naravno da malo poziram pred kupacima. Vetric je bio fin za pariranje kupole pa sam se dobrih pola sata zezao, a po obicaju malo neodgovorno sam to radio samo u papucama sto je na kraju rezultiralo klizanjem i uvrtanjem noge. No nije bilo nista strasno. Kasnije smo na splavu ispijali pivo. tjs. ja pivo a Maza mleko i pripremali se za ribolov. To vece riba je slabo radila, Maza je upecao jedno sarance koje je pustio posto nije bilo u meri. Negde oko dva sata posle ponoci oprostili smo se sa cuvarom splava i jos nekim momcima koji su pobegli iz Bora da bi se opustili u tisini na jezeru, otisli smo u sator na spavanje.

Sutradan, posle jutarnje kafice pozdravio sam se sa Mazom i krenuo put Bora da zavrsim posao i da se konacno vratim kuci. Po zavrsetku posla krenuo sam kolima za Boljevac i na raskrsnici za Borsko jezero prelomio sam da bi bilo dobro da odem jos malo do jezera i da se odmorim. Popodne na jezeru proveo sam u kuliranju na splavu, sacekao sam Mazu i njegove kolege da se vrate sa ronjenja. Malo smo se zezali, i predvece krenuo sam kuci, svratio do Bora da se vidim sa Robertom i nesto posle ponoci stigao kuci.

Sutradan dok sam odmoran i zadovoljan krenuo u resavanje novih obaveza, u glavi mi je bila misao da li je moguce da coveku tako malo treba da bude srecan i zadovoljan?

Tweet This Post

No related posts.

Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.

Tako sam ja oko osam uvece stigao kuci, posle tusiranja odmah uskocio u krevet da odmorim za sutrasnji dan, kako bih se odmorio za sledece izazove.

P.S. Nadam se da ce Edi da pristane da opise svoj let do zajecara pa da ga objavim ovde posto se zali da ja pisem samo o sebi (na mom blogu). Nije nego, pa necu valjda ja da pisem o njegovim dozivljajima.

Tweet This Post

No related posts.

Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.

Prica filma ide ovako: Zadnji dani 20 veka, Djavo doso i trazi odabranu ribu, da bi mu rodila antihrista i da bi zlo konacno zavladalo zemljom. E tu se malo preso, naleteo on na naseg spasitelja koji uzima pod zastitu doticnu ribu i normalno ucinice sve da ne dodje do ljubavnog cina, toliko je resen u tome da je cak spreman i svoj zivot da da. Naravno djavo ga stavlja na razna iskusenja,prebija ga, pokusava da ga kupi na razne nacine ali ne on je nepodmitljiv ( valjda je zato i izabran za guvernera Kalifotije ).
Sve u svemu nista sto do sad nije vidjeno na filmu, ali (pazite na ALI ) tek na samom kraju me film odusevio. Pitate se zasto? Ha… sad cu vam reci.

Pa na kraju filma djavo ulazi u njega posto je prethodno on ubio telo koje je djavo do tad koristio, ne bi li stupio u fizicke intimne odnose sa izabranicom, a jedino je jos Arni prisutan u crkvi ( djavo moze i u crkvu da udje – samo da znate da vam ne vredi ni tamo da se krijete). Jedini nacin da pobedi djavola je normalno da ubije i samog sebe sto normalno i cini. Sad cete vi da pomislite (ko sto sam i ja pomislio), da ce Arni da ostane ziv, da ce jedva da izbegne smrt, ali ne covek dostojanstveno umire!!! Nisam bas mogao odmah da poverujem ali tako je bilo. Majke mi!!!

Zato ja ovom prilikom zelim da se Zahvalim Arnoldu iz razloga sto je potrosio jedan od svojih zivota u vise ciljeve, takodje zelim da se zahvalim i ostalima koji su uradili istu ili slicnu stvar, zelim da se zahvalim Americi koja nas i ciji nas ljudi svakodnevno spasavaju, i najvise od shih zelim da se zahvalim Holivudu sto nam otvaraju oci i na fin i uzbudljih nacin prikazuju kako se sve to dogadjalo.

.: Hvala im :.

Tweet This Post

No related posts.

Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.

Gazda Ivko

Veceras sam izasao sa drugom do grada, bili smo do hale da gledamo novogodisnji turnir u malom fudbalu. Vise smo pricali o raznim stvarima nego sto smo gledali utakmice. Setim se ja tako da mu najavim nadolazecu slavu da bi se covek pripremio. Na to ce on meni ”pa zar je vec dosao red na Ivkovu slavu”? Poceh ja da prebiram po glavi i da se prisecam ranijih slava i dodjem do zakljucka da nije daleko od istine. Normalno slava je moja i verovali ili ne u 70% slucajeva stvarno je bila Ivkova slava. Traje dva, pa se produzi i na treci dan i boga mi, tu prodje oko 60-tak gostiju. 9-10 januara slavimo svetog Stefana.

Pre par dana najavi meni cale da zaboravim na letenje i ostale avanture jer za vikend treba da se kolje, i to bas kolje. Pitam ja njega sta to bre mi cale koljemo toliko? A on ce meni : pa svinju od 100-tinak kg i ovna od 60-tak kg, imamo kaze dosta gostiju. Razrogacim ti ja oci i ne mogu da verujem i pocnem da prebrojavam goste, pa dodjem do brojke od 67 gosta kojih sam se setio, vrlo je moguce da ih ima bar jos 5-10 kojih se nisam setio.

Opisacu vam jednu slavu od pre 4 godine. Preselio sam se ja u novu kucu nekih dve nedelje pre slave. Pa pored stalnih gostiju pozvani su i neki nestalni gosti. Dosla i dalja rodbina i sire drustvo. kao rekoh da proslavim i preseljenje u novu gajbu. Bio je drugi dan slave i to je dan odredjen za drustvo i prijatelje. Uglavnom kod mene je bio haos, kuca mi je bila polu demolirana, igralo se i pevalo, veselilo se i uz narodnu kao i uz zabavnu muziku. U neko doba odlucimo mi da se preselimo do diskoteke koju drzi moj drug. Tako se nas dvadesetak olesenih muskaraca i nekoliko pripitih cura preselimo u diskoteku. To je sve cega se ja secam, secam se da smo krenuli od mene ali nemam pojma ni skim sam seo u auto ni kad sam doso kuci. Uglavnom znam da me je sutradan ostavila devojka, “kaze bio sam sa najmanje 15 cura te veceri”, mada ja u to ne verujem. Pa koja bi devojka bila sa nekim tolko pijanim a kamo li 15 njih da budu samnom to vece. No kako bilo ostade to da sam ja bio sa njima, ja se ne secam a ona me ostavi.

Sta mislite? Da je tu kraj?

E nije, sidjem ja sutra popodne do grada, svaratim do druga u diskoteku kad oni tamo u poslu. Namestaju radijatore, popravljaju stolove i stolice i ciste zidove. Pitam ja njega onako sa vrata, jeli brate ko ti bre to bio sinoc u diskoteci, jel neki huligani, navijaci??? Kad ce on ozbiljno, ma da ides u kurac i ti i tvoja slava i svi tvoji gosti, pa i ja sa vama. Sto bre brate, sta smo ti mi krivi, a pogotovo ja? Pa ja nisam sinoc ni bio u gradu, bila mi je slava rekoh. On onako besan pita a ko mi bre icupa nocas dva radijatora i polomi 4 stola??? Da ne davim ja vise, al ispade da je kod mene sve ekstremno… A vi !!! Pa dobro dosli na slavu kod mene.

Tweet This Post

No related posts.

Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.

Prica je istinita a desila se nekad davno pre nekih 20 i kusur godina dok sam kao neumoran klinac po ceo dan jurcao sa drustvom za loptom.
Secam se kao da je juce bilo,moji su bili u rumuniji u shoping i odande su mi doneli jednu veliku gumenu sarenu loptu,tad su koznjaci fudbali bili samo san nas klinaca.U to se vreme u nasem kraju radio vodovod i na kraju sela je bilo jedno citavo brdo debelih dugackih cevi,ja i moj i dan danasnji prijatelj smo krenuli tamo da se igramo loptom tako sto smo je sutirali sa jedne na druge strane cevi,bilo je leto pretoplo a one cevi su sa unutrasnje strane bile oblozene sa smolom,verovatno da nebi zardjale.Ta smola se od toplote otopila pa nam se ujednom trenu lopta zaglavila negde na polovinu cevi,mi smo od straha od batina pokusavali ciglama i kamenjem da je nekako isteramo iz cevi,ali je svaki nas pokusaj bio neuspesan i sve smo vise zaglavljivali loptu.Kad smo posle visecasovnog pokusaja videli da od lopte nema nista krenuli smo u potragu za drugim resenjem,u tom momentu nam je u susret dosao moj mladji brat koji je tad bio nekih 4 godina mislili smo da bi on mogao da se uvuce u cev i izvuce nam loptu.Nismo ni sekund cekali nego smo ga odmah ubedili i na brzinu uvukli u cev,Tad je tek nastala prava ludnica jer je on stigao do polovine cevi i zalepio se u tu smolu pa je poceo da place:( TAd je tek krenula panika jer je on poceo da place da se gusi od smrada i da ga bole kolena,mi smo krenuli po pomoc ne znajuci koga da zovemo a da izbegnemo fatalne batine,u tom trenutku je naisla dizalica koje je te cevi nosila na terenu pa smo mi od straha da cemo izgubiti cev u kojoj je moj brat,krenuli jos jace da placemo i da molimo tog ciku da ne dira te cevi dok mi ne odemo po roditelje.Tad je izasao cika iz te dizalice i mi smo mu rekli o cemu se radi,smeskajuci se on nam rece da ce nam pomoci ako mu donesemo jednu flazu piva i krenuo je polako da usparavi cev u kojij je bio moj mladji brat.Kad smo ga oslobodili brzo smo otisli i doneli ciki pivo ali fleke od smole nismo uspeli da skinemo sa odece i koze mog brata pa smo uzalud pokusavali da smislimo laz kod kuce.U momentu kad smo stigli kuci u dvoriste su nas sacekali rodtelji koji su u medjuvremenu sve sanali i takve smo batine dobili svo troje da ih pamtim i dan danas,a od tog dana imam averziju prema lopti:(

Tweet This Post

No related posts.

Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.

Put Kruseva krenuli smo u petak oko 3. casova ujutru. Ekipu cine Edi i Rade iz Zajecara i Ja iz Boljevca.
Prvu pauzu pravima kod solidno sredjenog motela Predajane, gde pijemo jutarnju kafu i doruckujemo lepinju sa kajmakom i sunkom (toplo preporucujem).
Krecemo dalje, do granine i na samoj granici nema guzve. Granicu prelazimo na dobar dan, niko nas i ne gleda, samo udaraju pecate u pasose i pustaju nas da prodjemo.
Stizemo u Prilep gde se nalazimo sa nasim prijateljima letacima. Uz kafu i pice dogovoramo se da mi odemo do Kruseva da se smestimo i da se nadjemo oko 11 sati na poletistu.
Krusevo me osvaja na prvi pogled, mali gradic na nekih 1200 mnv, smesten izmedju vrhova kao u gnezdu. Lako nalazimo nase domacine jer je Edi vec gostovao kod njih.
Smestaj solidan i jeftin (oko 5,5 evra). Cim smo se smestili spustamo se do centar grada da bi kupili nesto za klopu, pice i krecemo na start.
Stigli smo prvi i dok razgledamo okolinu, polako pristizu i drugi letaci. Start je odlican, nalazi se na 1440 mnv i 800 metara visinske razlike, prostran i bezbedan za poletanje.
Spremamo se za letenje i polecemo, termika radi kao luda, tako da lako dolazimo da baze oblaka, pa cak i ulazimo u oblak (ja i jos po neki) mada je to zabranjeno.
Baza je taj dan bila na 1900 metara. Slecem promrzo posle dobrih sat vremena provedenih u vazduhu. Pakujemo se i ponovo na jos jedan start.
Ovaj put ostajem duplo krace jer mi je bilo bas hladno (zaboravio sam da ponesem od kuce kombinezon za letenje).
Uvece odlazimo do Prilepa gde sa lokalnim pilotima obilazimo lokale, ispijamo piva i klopamo na svakom mestu. (hrana je mnogo jeftinija nego kod nas).
Umorni, prepunih stomaka pivom i hranom vracamo se u Krusevo oko dva sata i bacamo se odmah u krevet.

Dan 2.

Ustajemo oko pola 8, posto je prijavljivanje za takmicenje zakazano za 9. casova. Spustamo se do grada da se snabdemo potrepsitama za taj dan, nalazimo se sa jedim prijateljem
koji je stigao drugim prevozom u Krusevo gde je sa svojim domacinom zaglavio do pola 5 u nekoj diskoteci. Odlazimo autom do poletista, ostavljamo ga tu i spustamo se do mesta gde je
dogovoreno okupljanje i prijavljivanje za takmicenje. Na tom mestu je ujedno i cilj za precizno sletanje. Zavrsamo prijavljivanje, uzimamo lunch paket i vec krecemo na nize poletiste
odakle se polece za takmicenje, jer je brzi retransport(bilo je predvidjeno 6 serija). Na takmicenju je bilo prijavljeno oko 46 pilota,pored Makedonaca, bilo je nas 12-14 iz Srbije,
bilo ne nekoliko Bugara, albanaca sa Kosova i mozda jos neko ali nisam siguran.
U prvoj seriji imamo malo bocnog vetra koji pravi malo poteskoca na poletanju ali nista strasno. Ja na sletanju zbog balona termike prelecem krug za dobrih 10-15 m.Ni edi ni rade nisu mnogo bolji.
Druga serija je sa istim vetrom, mada ima vise termike ali ovaj put iako smukom uspevam da sletim u krug ali jos uvek dosta daleko od centra ( 7m ),
ali ohrabren jer sam skontao kako je najbolje da se pridje cilju i sav srecan zurim u kombi na sledecu seriju.
Kad smo stigli na start vec je pocela treca serija ali bivamo zamoljeni da pricekamo malo sa poletanjem jer je navodno pojacao vetar na sletanju. U stvari ubrzo nam javljaju da se desila nezgoda i da
je takmicenje prekinuto. Spustamo se da cilja i raspitujemo se o nesreci ali sve sto saznajemo je odvezen u bolnicu i da je jos uvek bio ziv. Razilazimo se da bi se malo odmorili i sredili,
jer je unapred bilo dogovoreno da se svi okupimo na zajednickoj veceri koju su organizovali domacini. Ostatak dana koristimo da bi obisli Krusevo i u 20 casova odlazimo na zborno mesto u restoranu.
Tu saznajemo da je Toni Avramovski preminuo u bolnici. Vecera je ipak bila posluzena, mada nikom nije bilo do toga. Odatle smo otisli do jednog lokala, gde uz pice i salu (koliko je to moguce) pokusavamo da odagnamo tugu.
Drustvo je polako jedan po jedan odlazilo iz lokala. Edi i Ja ostajemo najduze u kaficu gde se upoznajemo sa konobarom , jos nekim lokalnim likovima i curama u nadi da kad dodjemo do stana toliko cemo da budemo umorni,
da cemo odmah da zaspimo i da necemo imati vremena da previse razmisljamo o nesreci.
Tako se oko 2. casa vracamo u stan i odmah lezemo.

Dan 3.

Nedelja 14.10. Dolazimo na start oko pola 11, opet smo prvi stigli. Na startu huva malo jaci vetar i dosta je hladno.
Pristizu i drugi piloti i polako se pripremamo za poletane. Kombinezon mi pozajmljuje jedam Makedonski pilot koji nece odmah da leti. Zahvaljujuci njemu ovaj put mi je mnogo toplije i lepse. Opet ulazimo u oblak,
sivu izmaglicu, osecaj je fenomenalan dok se sunce probija izmedju oblaka. Jednog momenta gubim iz vida pilota koji je iznad mene u oblaku. Sledece sta cujem je fijukanje kanapa kroz vazduh i odjednom ga vidim kako prolece
u spirali na dvadesetak metara od mene. Malo sam se najezio, sto od hladnoce sto od straha da se ne sudarimo. Na svu srecu sve je proslo u najboljem redu. Letimo jos malo posle sat i nesto slecemo u podnozje.
Odlazimo da se spakujemo i da se pozdravimo sa domacinima, pa idemo opet na start. Tu se nalazimo sa Edijevim prijateljima iz Bitola koji su dosli da se vide sa nama. Posle kratkog druzenja Edi montira kameru na kacigu kako bi
snimao lakse iz vazduha. Ja polecem prvi, Edi odmah zamnom da bi me snimao dok se Rade spusta kolima da nas saceka jer po sletanju krecemo nazad za Srbiju. Vrtimo se levo desno jureci termiku da bi se vinuli gore.
Posle petaestak minuta Edi odustaje i krece na sletanje, dok ja nalecem na slabu i usku termiku. Vrtim strpljivo desetak minuta skoro u mestu. Moja upornost je bila nagradjena finim stubom sa dizanjem od nekih 4 m/s
i kroz nekoliko minuta ponovo stizem do baze na 1800 mnv. Kracem ka gradu da napravim par fotki ali posto mi se ispraznio foto aparat, pravim par slicica telefonom i krecem iznad sletista.
Radim slabu spiralu da bih brze potrosio visinu (da ne bih bio psovan od drugara na sletistu). Na sletanju me Edi snima kamerom i pravi odlice snimke. Pakujemo se, pozdravljamo sa prijateljima i krecemo put Prilepa.
Tamo rucamo, pozdravljamo se i rastajemo sa prijateljima i krecemo nazad za Srbiju. Stizemo na granicu i tu isto kako smo i usli u Makedonijuu, tako i izlazimo iz nje bez problema. Tu nam se uvaljuje maler (pandur) u auto.
Vozimo ga do Leskovca i samo sto smo ga ostavili i presli par km, zaustavljanas patrola i uzima nam harac za prekoracenje brzine.
Kako prilazim Boljevcu sve vise razmisljam o obavezama koje me cekaju, stizem oko ponoci kuci. Rastajem se sa Edijem i Radetom. Bratu odmah pricam utiske i ubrzo se zadovoljan bacam u krevet.

Da zakljucim da je bilo odlicno letenuje,druzenje i jedinu senku na sve to bacila je pogibija makedonskog pilota, Tonija Avramovskog koga sam upoznao prvog dana kad sam stigao.
Te ovaj tekst posvecujem njemu i drugim pilotima za nauk.

P.S. Cim dobijem kasetu koju su mi zaplenili i slike sa Edijevog aparata postavicu zanimljivije.

BLUE SKY

Tweet This Post

No related posts.

Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.

Moja ideja da svoje hobije i strasti, avanture i putesestvije priblizim ljudima koji bi da probaju i dozive ono sto ja sa svojim prijateljima dozivljavam polako se ostvaruje. Okupljam ekipu i polako pravimo planinarske rute, pripremamo terene za letenje i neke druge sportove, sredjujemo objekte za smestaj i prikupljamo opremu. Tako ovih dana obisli smo neke crkvice, potrazili sigurne i dobre puteve do nekih destinacija, na nekima od njih imali i dobre gurmanske obroke (citaj prasice na raznju, gulase od divljaci, hleb ispod saca …).

Manastir Lozica

Na pola puta od Paracina ka Boljevcu ( 30-ti kilometer) ako skrenete desno makadamskim putem doci cete do Crkvice “Lozica”. Mladi iz obliznjeg sela Krivi Vir zalazu se da se na tom mestu podignu konaci i dovedu monahinje i da se posle mnogo godina ozivi manastir. Iza manastira na nekih 50m ima izvor sa odlicnom hladnom vodom.

Samo kilometer prema Boljevcu od tog skretanja nalazi se raskrsnica ciji levi asvaltni put posle nekih 4 km dovodi vas do sela Krivi Vir, nadaleko poznatom po ovcjem siru i jagnjicima koji su ranijih godina izvozeni za Tursku, Grcku a bogami i zemlje zapadne Evrope.

Izvor Crnog Timoka

Tu mozete da posetite izvor crnog Timoka id a se kupate u starom kupatilu koje je trenutno u dosta losem stanju ali i dan danas se omladina rashladjuje u njemu.

Manastir Lapusnja

Desni makadamski put pomenute raskrsnice posle nekih 2 km dovesce vas do Crkvice “Lapusnja’. U blizini crkve od sledece godine trebalo bi da krenem sa izgradnjom brvnare i malog vestackog jezerca (mozda jos i ove) gde bi zainteresovani mogli da dodju i da odatle obilaze ostale destinacije.

Mesto gde se druzimo uz dobru hranu i pice.

Jablanica

Dalje magistralnim putem prema Boljevcu posle 10 km sa levestrane nailazite na skretanje za selo Jablanica, prodjete kroz selo, nastavite makadamskim putem i posle nekih 4-5 km sa leve strane imate skretanje i nekih 500 metara odatle nailazite na manastir “Krepicevac”, a ako ne skrenete i nastavite dalje posle jos nesto manje od 10 km doci cete do izvora Radovanske reke.

U narednih par dana trebalo bi da trasiramo dvodnevnu planinarsku rutu, na Rtnju, sa spavanjem u logoru na planini i izlaskom na sam vrh Rtnja “Siljak” 1565 mnv.

Rtanj

Ovo je samo deo onoga sto spremamo da ukljucimo u nasu ponudu. Nadam se da ce sve ovo da vas zainteresuje i da cete odluciti da nam se pridruzite u druzenju sa prirodom .

Brana na Timoku

Pozdrav i nadam se da se vidimo !!!

Tweet This Post

No related posts.

Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.