Sportovi Archives - Flying man`s blog
Archive | Sportovi RSS feed for this section

Kako najlakše da ubiješ sebe – treking liga Srbije – Subotica

Kako najlakše da ubiješ sebe – treking liga Srbije – Subotica
Pričam danas drugu kako sam prošao na trci 3. kola treking lige Srbije u Subotici i on me posle kratkog vremena pita “a zašto ti ne pišeš više svoj blog?”. I stvarno, kad sam malo bolje pogledao prošlo je skoro 3 godine kako nisam ništa napisao… No da ne pišem o razlozima zašto ne pišem blog, prelazim odmah na iskustvo i doživljaje sa trke.

Trke treking lige obožavam, volim da trčim u prirodi, skupi se dosta ljudi pa upoznajem nove osobe. Pored toga imam okrepne stanice pa ne moram da brinem o vodi i ostalim sitnicama. Tako da mi to dobro dodje da se testiram.

Sa ovom trkom bio je problem sto nisam bio spreman ni za najkraću stazu od 16km. Zbog povrede zadnje lože, obaveza na poslu i još mnogo drugih stvari, skoro uopšte i nisam trenirao prethodnih meseci a nabacio sam i dobrih 12kg. Odradio sam nekoliko treninga uglavnom 5-7km i samo jedan od 10km.

Za Suboticu putujem sa drugarima iz PK Javorak iz Paraćina, pa pošto je polazak zakazan za 3.45h, ustajem nešto pre 3 i brzo krećem put Paraćina pošto sam stvari spakovao dan ranije. Stižem na vreme na dogovoreno mesto, kombi se pojavljuje, skupljamo usput ostele drugare i vrlo brzo krećemo put Subotice.

Kako najlakše da ubiješ sebe - treking liga Srbije - Subotica

Kako najlakše da ubiješ sebe – treking liga Srbije – Subotica

Pokušavam da zaspim i da odmorim pošto sam prethodnog dana poginuo na poslu, a morao sam da čuvam decu. Nešto ne uspevam u toj nameri da zaspim pa uglavnom put do Subotice provodim na telefonu i FaceBook-u. Verovatno je nervoza učinila svoje, jer kao što sam rekao i nisam bio spreman za ovu trku.

Plan mi je bio da trčim kratku stazu dužine 16 kilometara, i to sam planirao da istu pretrčim za oko 2 sata. Očekivao sam lepo vreme, da bude toplo. Čak sam i mislio da će biti blata jer je dan ranije padala i kiša. I ako sam znao da se trči Subotičkom peščarom nisam znao kakva je podloga jer nikada ranije nisam bio u peščari.

Stižemo na vreme u Suboticu i pored pauze na jednoj od OMV pumpi. Na zbornom mestu MZ Makova sedmica skupio se veliki broj trkača i planinara. Kažu 478 učesnika, 200 više nego što su očekivali. Start je bio planiran da krene u 8.30 pa na svakih 15 minuta po jedna grupa. Zadnja grupa planirana je da bude ona trkačka kojoj će se računati plasman za medalje.

Start trke

Brzo se prijavljujemo, preuzimamo učesničke pakete, mape i knjižice za overu kontrolnih tačaka. Presvlačimo se, pozdravljamo sa prijateljima sa ranijih trka. Naravno padaju i poneke fotke za uspomenu. Približava se i vreme za start poslednje grupe u kojoj sam i ja bio. Start malo kasni zbog gužve sa prijavama novopridošlih takmičara pa krećemo sa stvarno malim zakašnjenjem od 10 minuta u 9.40.

Kako najlakše da ubiješ sebe - treking liga Srbije - Subotica

Kako najlakše da ubiješ sebe – treking liga Srbije – Subotica

Na startu sam sa Brankom, Ginom, Milicom i Fićom iz Paraćina. Fića odmah kreće ispred nas a Branka, Gina, Milica i ja polako idemo zajedno. Trčimo neko vreme zajedno, Milica i ja malo ispred Branke i Gine. Posle nekoliko kilometara ja malo krećem ispred njih jer sam imao taj plan da idem na manju stazu. Kako mi je lagano išlo u glavi mi je došla ideja da ipak probam 26km i da prvi put probijem dužinu polumaratona koju sam do sada više puta istrčao.

Pošto je i odvajanje kraće staze od srednje i duže bilo već posle nekih 6-7km, još uvek svež ipak odlučujem da krenem srednjom stazom. I dalje nastavljam istim tempom, čime pravim grešku. Misli sam da je bolje da se malo isforsiram dok još  nije počela vlika vrućina. Prolazno vreme na 10 kilometara mi je tu vec bilo oko 1 sat i 10 minuta. Tu polako usporavam malo, ubrzo me sustiže i Branka. Neko vreme idemo zajedno, ali pesak čini svoje i već mi se pojavljuju žuljevi na obe noge.

Branka polako kreće ispred mene, a ja nastavljam nekim svojim tempom. Kod 16 proveravam prolazno vreme i vidim da sam skoro u planu koji mi je bio za tu distancu 2 sata i 7 minuta. Malo sporije od plana ali je ok pošto me je čekalo još 10 kilometar. Par kilometara kasnije javio mi se i prvi grč u listu leve noge. Dodatno sam usporio malo se istegao, obratio pažnju na disanje i bol je nestao. Znao sam da je to na kratko ali sam se nadao da neću imati većih problema.

Kako najlakše da ubiješ sebe - treking liga Srbije - Subotica

Kako najlakše da ubiješ sebe – treking liga Srbije – Subotica

Agonija kreće…

Oko 19 kilometra bola se ponovo vratio, uzeo sam jedan megnezijum direkt. U tom trenutku sam bio sam, izmedju dve grupe takmičara. I stvarno mi nije bilo baš prijatno što sam u takvom stanju sam. Nastavio sam da hodam polako, znao sam da ako stanem neću moći viče da krenem. Ubrzo se pojavila i Milica sa još jednim takmičarem iz Požarevca ali mu nažalost nisam zapamtio ime. Milica je imala problema sa curenjem krvi iz nosa, ali nije bilo ništa strašno.

Odatle nastavljamo zajedno, doduše brzim hodom ali smo dosta dobro napredovali. Sustizali smo manje grupice, i polako grabili ka cilju. Sunce je već dosta dobro pržilo i meni je već pravilo problem i pored vetra koji je solidno rashladjivao. Vode i okrepe na kontrolnim tačkama je bilo dovoljno (svaka čast organizatorima). Dolazimo do kontrolne tačke KT5. Ja sam tu već priločno izmoren i šedan. Pijem dosta vode, pojeo sam i par čokoladica da povratim malo energiju.

Kako najlakše da ubiješ sebe - treking liga Srbije - Subotica

Kako najlakše da ubiješ sebe – treking liga Srbije – Subotica

Ovde dolazimo do ovog dela “Kako najlakše da ubiješ sebe – treking liga Srbije – Subotica“. Na KT5 se odvaja velika staza od male. Naravno nisam ni pomislio da idem na veliku, ali nisam ni mislio da odustanem, pošto je ostalo još nekih 2 kilometara do cilja. Definitivno mi se više nije kretalo odatle ali kao što sam rekaop nisam došao dovde da bih sada odustao.

Milica i ja krećemo ka cilju, a ovaj Požarevljanin nastavlja dalje velikom stazom koja je 42.5km. Milica polako grabi ispred mene, Meni se opet javljaju grčevi u listovima. Baš mi je vruće i čini mi se da mi se vrti u glavi. Ovaj deo staze ka cilju vodi baš kroz da kažem pesak i livadu. Jedva hodam, polivam glavu vodom i nastavljam za Milicom. Milica je odlučila da malo potrči da je ne bi prestigla neka cura koja je bila iza nas i tu se razdvajamo.

Čini mi se Milica uopšte više nije umorna, ili sam ja bio previše umoran pa mi se tako samo činilo. Dok gledam kako ona odmiče pipam kosu koja je posle nekoliko minuta opet suva. Polivam se još malo vodom i ubrzo izbijam na asfaltni put. Tu me je grč baš jako stego, stajem malo u hladovinu da se odmorim. Par minuta masiram bolno mesto i krećem dalje u finalnih 700-800 metara do cilja koliko je ostalo po mojoj proceni.

Kako najlakše da ubiješ sebe - treking liga Srbije - Subotica

Kada je najteže tu je HerbaLife thermojetics čaj

i konačno u cilju

Na sreću nisam ubio sebe ali jesam se pošteno napatio i namučio. Naravno nije mi prvi a ni poslednji put…
Posle 4 sata i 17 minuta patnje konačno sam došao do cilja. Umoran ali ponosan i srećan što sam uspeo da probijem granicu polumaratona koja mi je do sada bila plafon. Posle čekiranja dolaska, dodele diplome i finišerske medalje odlazim do kombija da se presvučem i sredim žuljeve na nogama. Sređujem se i malo sam odmorio pa odlazim na ručak.

Za ručak solidan pasulj, ali zbog premora nešto mi i ne prija. Na sreću tu je i lokalni specijalitet hleb sa svinjskom mašću, lukom i alevom paprikom. To mi bas prija pa sam pojeo par kriški.  Uglavnom svi smo već bili stigli na cilj, ali smo morali da čekamo Marete da završi obaveze oko organizacije  trke. Koristim slobodno vreme i odlazim opet do kombija i tu sam malo odspavao i odmorio noge.

Kasnije opet navaljujemo na hleb sa mašću i alevom paprikom. Mare završava obaveze i krećemo nazad ka Paraćinu. Uz par manjih pauza, put provodimo u sređivanju utisaka i planovima za druke trke. U Paraćin stižemo nešto pre ponoći a mene čeka još 50km puta do Boljevca. Svraćam da pojedem neki sendvič i da se malo protegnem i razbudim pre vožnje.

Kako najlakše da ubiješ sebe - treking liga Srbije - Subotica

Finišerska medalja i diploma.

Zaključak i epilog: 

Kako najlakše da ubiješ sebe – treking liga Srbije – Subotica. 

Koliko god da sam želeo da odradim ovu trku, trebalo je da budem u boljem treningu. Tokom trke sam se hidrirao uglavnom herbalife thermo jetics čajem, popio sam i par magnezijuma direct i pojeo par slatkiša sa okrepnih tačaka. Sve je to bilo ok i dovoljno ali nije previše moglo da mi pomogne protiv moje nepripremljenosti.

Sam oporavak posle trke, prvog dana je uglavnom zbog obaveza prošao radno, uz vodu i magnezijum i par andola. Takođe sam i svakog dana mazao utrljavao zelenu konjsku mast na noge. Za žuljeve sam redovno prskao tečni kiseonik. Evo treći dan posle trke upala je skoro prošla a i žuljevi su skoro ok. Možda ću danas ako mi obaveze dozvole na jedan kraći trening trčanja ili bicikle.

Pogledajte trek log sa trke:

Kako najlakše da ubiješ sebe – treking liga Srbije – Subotica

Biciklom po Južnom Kučaju

vrtaca   Toliko toga lepog imamo oko sebe, toliko lepe prirode i predela nas okružuju, a toliko toga nikada ne vidimo i ne doživimo iako nam je na dohvat ruke. Kada sam se prošle godine vratio vožnji bicikle, nisam ni pomislio da ću zaviriti u neke kutke moje okoline. Iz dana u dan kako se kondicija vraćala, kako su se povećavali apetiti, kako sam upoznao neke nove ljude, tako sam počeo da stižem do magične prirode i nekog unutrašnjeg ispunjenja. Prizori kao iz bajke su se nizali, nova prijateljstva su se radjala, nizali su se kilometri pa tako je došla i ova vožnja…


Lazareva pećina – Dubasnica – Straža – Lazareca pećina

Mnogo kilometara sam prešao od mog prethodnog posta na blogu. Neke vožnje su bile kratke, neke pak duže, neke lakše a neke teže, a zajedničko im je da su mi sve drage i lepe…
Ova tura spada u one duže, teške i najlepše, planirana je dugo i često je otkazivana iz ovih ili onih razloga. Kada se pokrenula ideja forumu cikloberza da se ona vozi nisam mogao da odbijem da podjem iako na bajs nisam seo preko 20 dana. Jos od kada sam pročitao o tom treku na sajtu staze i bogaze želeo sam da ga vozim.

 

 

Hard ride, Hard work…

Rtanj---povratakStiglo nam je lepo vreme pa sam i ja sa njim krenuo da vozim bike. Evo vec sam odvozio par kracih tura, ide to fino, polako se vracam u formu.
Posle dve laganije voznje, gde sam u drugoj uspeo da razbijem touch screen na mom HTC WildFire-u kada mi je  ispao da drzaca sa volana. Doduse i vozio sam dosta brzo po uzasno losem putu, lep i uzbudljiv downhill ali me je i kostao sto nerava sto para…Makadamski put

Posle toga je usedila jedna dosta napornija voznja, mada sam je i sam ucinio takvom jer sam zurio zbog nekih obaveza pa sam uglavnom vozio u ful brzini.  Ta voznja mi je bila izvidjanje terena za prikljucak 44km dugoj turi preko velikog i malog Malinika, obodom Lazarevog (Zlotskog) kanjona koju nameravam uskoro da odvezem sa drustvom (verovatno za 1. maj).Ova voznja koju opisujem malo vise je moja cesto vozena ruta prosle godine, a bice verovatno i ove i nekih narednih godina. Najvecim delom se vozi asfaltnim putem i tek par kilometara makadamom. Vozi se u podnozju Rtnja sto joj daje lepotu, a cesta mi je zato sto ide do nase kolibe (vikendice) u izgradnji. Duzina rute u jednom pravcu je oko 19km. Obicno ujutro kada krenem zurim zbog posla, a po povratku ako nisam previse umoran (kao sto je danas bio slucaj) promenim malo putanju pa sve u svemu dodje to na nekih 40km u oba pravca. Sto se prirode tice, nesto sam trenutno slab na recima pa necu opisivati, vec cu ostaviti da to fotografije urade umesto mene.

Hard Work

Znaci posle fine voznje i punih pluca svezeg planinskog vazduha, pristupilo se Hard worku. Morao je da se iskopa kamen iz starog temelja kako bi se utrosio u zavrsetak zidanja naseg zdanja. Ovde nam je i stacioniran jedan od pcelinjaka preko zime, pcelinjak koga u sezoni selimo na razne lokacije (pase). U blizini je i jedan napusteni manastir “Lapusnja”, ovog puta nisam isao do njega pa cu izostaviti slike ali cu to nadoknaditi nekom drugom prilikom.
Kako to obicno ide kada se naporno radi, u vreme pauze za rucak posle dva kuvana jajeta, domace dimljene slanine, sira i hleba bio je red da se malo i odmori. Improvizujem lezaljku (ljuljasku) od satorskog krila i kanapa, lepo se uvaljujem u istu i na toplom prolecnom suncu odremam nekih pola sata. Posle toga dolazi jos malo iskopavanja kamenja. No posto se kamen nalazi na putanji pcela od kosnica do vode, bivam vrlo brzo oteran sa radilista uz samo jedan ubod u obraz. Polako se spremam za povratak, pravim jos po neku fotografiju pogleda na Rtanj i prirode oko mene. Vidno umoran od prvog dela voznje i fizicke aktivnosti odustajem od menjanja i produzavanja voznje za nekoliko kilometara.
Posto sam se kuci istusirao i malo odmorio, a dan jos nije bio gotov iskoristio sam ga za odlazak do Ilina i  Ilinskog vrela sa klincem. Tu je tek bilo zabavno, on odmoran a ja umoran pa jurnjava od izvora do parkica i nazad i tako nekoliko puta. Posto nije bilo nikog da se klinac igra, a ja vise nisam imao snage iskusno sam ga nagovorio da se vratimo do vrtica gde moze do mile volje da jurca sa drugarima a ja da lepo zasednem na neku klupicu i da lepo iskuliram.

SljivaPogled na RtanjPcelinjakKolibatrack

“24 sata Koprena” 24.-26.maj 2013. Planinski masiv Stare planine

 

“24 sata Koprena” 24.-26.maj 2013.

24h Koprena   Avanturistička trka “24 sata Koprena” predstavlja specifičan sportski događaj u prirodi gde je najvažnija
stvar biti mentalno spreman.Pored toga što vam treba van-serijska kondicija, jako je teško ponavljati
uspone bez prestanka na istoj stazi.Cilj je samo jedan, ko će više puta popeti jedan od najmoćnijih
vrhova Stare planine – Kopren, za 24 sata.Pravi planinarski maraton po prvi put u ovom formatu kod nas
u zemlji, trka izdržljivosti i borba sa samim sobom. Dva sporta, planinarenje i brdski biciklizam, dve klase
– expert i hobi.Trka nije samo za vrhunske sportiste već i za sve ljubitelje prirode, avanture i
druženja. promo128033784  Sudeći po dosadašnjim prijavama, slobodno možemo očekivati da ovo postane jedna od
najmasovnijih sportskih manifestacija u prirodi u regionu.
Netaknuti deo Stare planine, našeg najdužeg i najvišeg planinskog masiva u Srbiji (pored Prokletija I Šar
planine na Kosovu) je priča za sebe.Za planinare, orjentirce, brdske trkače, amatere, maratonce, ruta ide
od planinarskog doma u Dojkincima preko Ponora, Stražne čuke do Koprena i nazad.Staza će biti
detaljno markirana, sa 3 kontrolne tačke između vrha i starta koji će takođe biti kontrolni punktovi.Jedan
krug će imati cca 26km sa 1.100m/nv uspona.Biciklistička ruta ide sa istog starta ali kroz Arbinje do
Krvavih bara i nazad, tu će postojati samo jedna kontrolna tačka pored vrha i starta.Biciklistički “krug” će
imati cca 34km i oko 900m/nv uspona. 24h Koprena  Start u Dojkincima se nalazi na cca 900mnv u neposrednoj blizini
planinarskog doma PD Vidlič. Kopren je visok 1.963m/nv a Krvave bare se nalaze na više od 1.700m/nv.
Takmičarima je dozvoljeno da nose šta god hoće od opreme (gps uređaji, rančevi, štapovi itd) a
obavezne su čeone lampe i svetla na mauntinbajkovima u toku noći.Što se tiče hrane i tečnosti, takođe
je sve dozvoljeno i samo je na takmičarima šta će nositi, jedino mesto gde će biti baza i “refresh point” je
start.Svi ostali punktovi ne vrše logistiku oko ostavljanja/preuzimanja opreme ili priliku za dopunu
vodom i hranom.
Okupljanje takmičara u Dojkincima je zakazano za petak 24.maj od 20h do 22h gde će svi učesnici
potpisati izjavu o odgovornosti i preuzeti svoj startni broj.Trka startuje u subotu 25.maja u 10h
ujutru.Obavezne su overe vremena i evidencionih kartona koji se dobijaju uz startni broj na svakoj
kontrolnoj tački tj punktu (to uključuje kao što smo naveli i vrh i start za oba sporta).Ne postoji limit
učesnika, nema otkazivanja trke, kakvo god da je vreme, biće isto za sve. Samo jaka grmljavina ili
nevreme može pomeriti start za koji sat. Moramo napomenuti da ovakav (manje-više sličan) format trke
postoji već duže u svetu i jako je popularan.Naš Savez je već stupio u kontakt sa organizatorom najveće
trke izdržljivosti tj trail runninga u Evropi – UTMB (Ultra maraton oko Mt Blanc-a koji prolazi kroz tri
zemlje, trka duga blizu 170km sa usponom od cca 10.000mnv) i ušli smo u proces za dobijanje prava za
međunarodno bodovanje trek/trail kategorije za učešće na UTMB.Pored svega navedenog jedna od
najbitnijih stvari je da mi (organizatori i učesnici kao najveći ljubitelji prirode) svojim ličnim primerom
planinu ostavimo onakvu kakvu smo je i zatekli – čistom I netaknutom.Više o svemu možete pogledati u
pravilima i propozicijama trke, na našoj FB stranici: http://www.facebook.com/24hKoprena/notes .
Pa, spremite se, vidimo se na Staroj planini!
Savez extremnih sportova Srbije
Udruženje Fristajlera
Kontakt osobe za prijavu i medije: Marko Nikolić 0638670711, Manja Breberina 0645811212

24h Koprena

Amadablam Base camp trek

Amadablam Base camp trek treking-logo

Trajanje: 14 dana
Polazak: 14. april 2013, ili 1. okotbar 2013