Alpinizam Archives - Flying man`s blog
Archive | Alpinizam RSS feed for this section

“24 sata Koprena” 24.-26.maj 2013. Planinski masiv Stare planine

 

“24 sata Koprena” 24.-26.maj 2013.

24h Koprena   Avanturistička trka “24 sata Koprena” predstavlja specifičan sportski događaj u prirodi gde je najvažnija
stvar biti mentalno spreman.Pored toga što vam treba van-serijska kondicija, jako je teško ponavljati
uspone bez prestanka na istoj stazi.Cilj je samo jedan, ko će više puta popeti jedan od najmoćnijih
vrhova Stare planine – Kopren, za 24 sata.Pravi planinarski maraton po prvi put u ovom formatu kod nas
u zemlji, trka izdržljivosti i borba sa samim sobom. Dva sporta, planinarenje i brdski biciklizam, dve klase
– expert i hobi.Trka nije samo za vrhunske sportiste već i za sve ljubitelje prirode, avanture i
druženja. promo128033784  Sudeći po dosadašnjim prijavama, slobodno možemo očekivati da ovo postane jedna od
najmasovnijih sportskih manifestacija u prirodi u regionu.
Netaknuti deo Stare planine, našeg najdužeg i najvišeg planinskog masiva u Srbiji (pored Prokletija I Šar
planine na Kosovu) je priča za sebe.Za planinare, orjentirce, brdske trkače, amatere, maratonce, ruta ide
od planinarskog doma u Dojkincima preko Ponora, Stražne čuke do Koprena i nazad.Staza će biti
detaljno markirana, sa 3 kontrolne tačke između vrha i starta koji će takođe biti kontrolni punktovi.Jedan
krug će imati cca 26km sa 1.100m/nv uspona.Biciklistička ruta ide sa istog starta ali kroz Arbinje do
Krvavih bara i nazad, tu će postojati samo jedna kontrolna tačka pored vrha i starta.Biciklistički “krug” će
imati cca 34km i oko 900m/nv uspona. 24h Koprena  Start u Dojkincima se nalazi na cca 900mnv u neposrednoj blizini
planinarskog doma PD Vidlič. Kopren je visok 1.963m/nv a Krvave bare se nalaze na više od 1.700m/nv.
Takmičarima je dozvoljeno da nose šta god hoće od opreme (gps uređaji, rančevi, štapovi itd) a
obavezne su čeone lampe i svetla na mauntinbajkovima u toku noći.Što se tiče hrane i tečnosti, takođe
je sve dozvoljeno i samo je na takmičarima šta će nositi, jedino mesto gde će biti baza i “refresh point” je
start.Svi ostali punktovi ne vrše logistiku oko ostavljanja/preuzimanja opreme ili priliku za dopunu
vodom i hranom.
Okupljanje takmičara u Dojkincima je zakazano za petak 24.maj od 20h do 22h gde će svi učesnici
potpisati izjavu o odgovornosti i preuzeti svoj startni broj.Trka startuje u subotu 25.maja u 10h
ujutru.Obavezne su overe vremena i evidencionih kartona koji se dobijaju uz startni broj na svakoj
kontrolnoj tački tj punktu (to uključuje kao što smo naveli i vrh i start za oba sporta).Ne postoji limit
učesnika, nema otkazivanja trke, kakvo god da je vreme, biće isto za sve. Samo jaka grmljavina ili
nevreme može pomeriti start za koji sat. Moramo napomenuti da ovakav (manje-više sličan) format trke
postoji već duže u svetu i jako je popularan.Naš Savez je već stupio u kontakt sa organizatorom najveće
trke izdržljivosti tj trail runninga u Evropi – UTMB (Ultra maraton oko Mt Blanc-a koji prolazi kroz tri
zemlje, trka duga blizu 170km sa usponom od cca 10.000mnv) i ušli smo u proces za dobijanje prava za
međunarodno bodovanje trek/trail kategorije za učešće na UTMB.Pored svega navedenog jedna od
najbitnijih stvari je da mi (organizatori i učesnici kao najveći ljubitelji prirode) svojim ličnim primerom
planinu ostavimo onakvu kakvu smo je i zatekli – čistom I netaknutom.Više o svemu možete pogledati u
pravilima i propozicijama trke, na našoj FB stranici: http://www.facebook.com/24hKoprena/notes .
Pa, spremite se, vidimo se na Staroj planini!
Savez extremnih sportova Srbije
Udruženje Fristajlera
Kontakt osobe za prijavu i medije: Marko Nikolić 0638670711, Manja Breberina 0645811212

24h Koprena

Amadablam Base camp trek

Amadablam Base camp trek treking-logo

Trajanje: 14 dana
Polazak: 14. april 2013, ili 1. okotbar 2013

 

Svet za pametnije, Put za HRABRIJE!!!

Cim Marfi umesa prste sve sto se isplanira mora malo da se iskomplikuje. Vece pre polaska u avanturu skoknem do grada na koncert grupe Kerber i tu se vec izdesavaju lepe ali nezgodne stvari. No sve u svemu, da ne davim previse zavrsim u jednom lokalu gde sam izmedju ostalog alkohola u cetri ujutru okajavao grehe tekilom. (Pa kad malo bolje i razmislim u pohode se i krece ciste duse ;o)). Normalno vec u startu kasnim sa pripremama,a uz to imao sam i obaveze koje sam morao pre avanture da zavrsim.

Pogled iz podnozja

SUBOTA 2. SEPTEMBAR
Pozurim ti ja tako mamuran, spakujem opremu, spakujem alat u auto, svratim po drustvo i pravac na izvrsenje radnih obaveza. Sacekaju oni mene dok ja zavrsim posao, i krenemo dalje jos par kilometara do mesta odakle treba da krenemo u osvajanje planine. Posle par sati pesacenja i malo pentranja pa stenama, uz predivne predele stizemo na planirani greben taman da uzivamo u zalasku sunca i napravimo fotografije i snimke. Tu ja skontam da mi je na pozajmljenom digitalcu riknula baterija i sve sto sam dalje slikao bilo je mobilnim telefonom i jos jednim starim aparatom.

zalazak1.jpg  bivak1.jpg

Na svu srecu poneo sam i digitalnu kameru i sve to lelo snimio. Nastavljamo jos nekih stotinak metara grebenom i trazimo pogodno mesto za logor. Tih stotinak metara nosim i ranac mog prijatelja posto je on na izdisaju (Oba ranca po 15-tak kilograma). Zurimo sa postavljanjem satora i skupljanjem drva za vartu dok nas mrak zatice u poslu. Napravili smo ognjiste, zapalili vatru i polako uz rakiju i meze uz muziku sa plejera poceli sa pripremom vecere. A za veceru? Domaca rostiljska kobasica, malo gljive bukovace koje smo nasli uz put i sve to na zaru uz paradajz salatu. Ostatak noci provodimo uz vatricu, pijuckajuci pivo i uzivajuci u pogledu na osvetljena sela i put Paracin Boljevac kojim na trenutke prolaze manje ili vece grupe automobila i podsecaju na neku cudnu vatrenu zmiju. Cak sam se mrtav umoran uspavao pored vatre. Posle ponoci odlazimo u satore na spavanje. Logorovali smo na 1050 metara nadmorske visine.

NEDELJA 3. SEPTEMBAR

pogled-iz-logora1.jpg

Budimo se oko osam sati, magla se polako dize iznad Bovanskog jezera, dok prvi zraci sunca obasjavaju mesto na kome smo nocili, odmorniji pristupamo pripremanju dorucka, pakovanju satora i normalno izivamo u pogledu, pravimo fotografije i snimke, mada ce uspomene i impresije zauvek ostati u nasim srcima. Kad smo se spakovali i pokupili otpatke krenuli smo ka zapadnoj tacki grebena, do koje stizemo posle dva sata pesacenja i pentranja. Oko nas pogled puca na sve strane, vidi se kilometrima daleko. Svuda oko nas su impresivne stene (vertikale i po nekoliko stotina metara) gde od pogleda na njih i sa njih zastaje dah.

kusak1.jpg rtanj1.jpg

Od zapadnog dela grebena krecemo ka vrhu Rtnja zvanom “Siljak” do koga GPS pokazuje jos 4 km vazdusne linije, sto je za nas znacilo jos nekih 6-7 km do vrha. Za taj put nam je tremalo jos nekih tri sata pesacenja uz cesta zastajkivanja da bi se divili panorami koja nas je okruzivala. Na vrh stizem oko 14 casova dok ostala trojica drugara stizu polako jedan za drugim u narednih 45 minuta. Upisujemo se u knjigu utisaka i dok se odmaramo i rucamo, stize i grupa planinara iz Beograda i mislim Kragujevca.

Krecemo ka naselju Rtanj, uz povremena zastajkivanja radi branja cuvenog Rtanjskog caja koji jedino uspeva na Juznim padinama Rtnja i to u pojasu izmedju 1000 i 1300 mnv. U naselje stizemo oko 18. casova gde ispijajuci pivo ispred prodavnice cekamo mog brata da dodje po nas.

U restoranu blizu nas na nekom veselju pevacica peva stihove ” Ovo je svet za pametnije, Ovo je put za neke hrabrije ….”, to mi i daje ideju za naslov ove avanture. U povratku kuci, dok se vozimo autom polako pocinjem da razmisljam o obavezama i teretima koji me ocekuju sa pocetkom nove nedelje. Ipak umoran i srecan vracam osmeh na lice jer znam da cu opet ponoviti ovu turu a vec sledeceg vikenda opet cu izaci u prirodu, bilo to letenje, planinarenje …

A sta je sa vama, ocete li da mi se pridruzite? Meni i ostalima koji zivimo sa prirodom!!!

Ja vas CEKAM!!!

Samo da jos pozdravim i pomenem prijatelje koji su ucinili da mi bude lepo,
a to su :
Gaga, Nikola i Bane(Shija)

Ekstremno peglanje (extreme ironing)

extiro.jpg

Welcome to the home of extreme ironing – the latest danger sport that combines the thrills of an extreme outdoor activity with the satisfaction of a well pressed shirt.

Evo kako glasi dobrodoslica na sajtu http://www.extremeironing.com/

Dokle ide ljudska glupost prosudite sami?

Sva ova mesta na kojima oni peglaju su ok, vredi se potruditi da stignes do njih, da osvojis visine, da zaronis u dubine i … ali sa daskom i peglom?

Pricao bih vam o ovom sportu jos ali nikad se nisam bavio njime, doduse neke delove sam probao a nekima se jos bavim. A da li cu ga probati u celosti???

E to jos ne znam…

Extreme ironing 1.jpg extremeironing410x589.jpg

Prostim googlanjem mozete naci dosta linkova, i fotografija.

A da , jos nisam cuo da se neko u nasoj zemlji bavi ovim sportom !!!

Mozda vi budete prvi ???

Ice Climbing

Evo slike snimljene na zaledjenom vodopadu “Ripaljka” kod Soko Banje. Na slici je jedan od veoma talentovanih sportista (Alpinista, biciklista, skijas, paraglajderista). Decko se zove Damjan i iz Bora je.

3. januara je sa jos jednim kolegom iz Nisa popeo najveci vrh Bugarske Musala. Ostali clanovi tima koji su bili iz bugarske odustali su. Prosle godine biciklom je presao oko 3500 km.

Jos slika mozete da vidite na http://blog.rockandice.org.yu/sblog/