Snowboarding Archives - Flying man`s blog
Archive | Snowboarding RSS feed for this section

Škola snowboarda na Rtnju

Instruktor i pocetnici U periodu od 13 – 20. januara, na Rtnju, držao sam školu snowboarda. Polaznici škole bili su Ana i Ivo iz Bora. Zbog neizvesnosti sa snegom, smeštajem i još nekim stvarima, nisam smeo, nažalost, da se upustim u organizaciju iste, za veći broj polaznika, mada, kako se kasnije ispostavilo, ipak bilo je uslova. Ana Na svu sreću vreme nas je poslužilo, tako da smo imali snega tokom svih dana našeg boravka na Rtnju. No, da krenem redom.

Na rtanj, smo stigli 13. januara, oko podneva, i odmah smo otisli na ski stazu. Prvi dan, po lepom sunčanom vremenu, iskoristili smo da podesimo opremu, i da se Ana i Ivo upoznaju sa stazom i prodju osnove. Na stazi je bilo jos skijasa, pošto je bio vikend, ali to nam nije smetalo da odradimo stvari koje sam isplanirao za taj dan. Po povratku sa ski staze, smestili smo se u sobe, večerali i vrlo brzo otišli smo umorni na spavanje.
Sutradan, odmah posle doručka, otišli smo na stazu i krenuli sa školom. Toga dana bili smo sami na stazi. Ana i Ivo, bili su uporni tako da smo se i posle ručka vratili na stazu, i umesto planirana tri časa dnevno odradili punih pet. Tako se nastavilo i ostalih dana, što je dalo dobre rezultate i video se brz napredak. Sutradan na stazi nam se pridružila i grupa izviđača iz Zaječara, koji su na Rtanj stigli prethodnog dana, tako da smo imali gužvu na stazi, ali bilo je zanimljivo družiti se sa njima. U trenucima dok su Ana i Ivo vežbali sami, ja sam to vreme iskoristio da vozim za svoju dušu, tako da sam vrlo brzo ušao u dobru kondiciju, i mogao sam da ludujem po stazi do mile volje. Povremeno, pojavljivali su se još neki borderi – početnici, kojima sam pomagao savetima koliko sam mogao. Vasilisa Najmladji zainteresovani border, tjs borderka ja mala Vasilisa iz Jagodine, koja je osetila čari snowboardinga u spustu zajedno samnom na jednoj dasci. Bila je baš oduševljena, tako da je iste večeri upitala svoju čarobnu lampu, hoće li joj tata kupiti snowboard. Naravno dobila je potvrdni odgovor, pa od sledeće godine i ona ulazi u naš sport.
Par dana, pred sam kraj, Anu je sustigao umor, pa je imala malo problema sa vožnjom, ali je to svojom jakom voljom i upornošću prebrodila. Ivo je pravio malo više pauza, tako da je konstantno dobro vozio. Poslednjeg dana, temperatura je bila u porastu, sneg se topio, a mi nismo imali previse volje da se kvasimo, tako da smo vreme do polaska iskoristili da se spakujemo bez žurbe i da se odmorimo gledajući tenis, na australian openu.
Bili smo smešteni u odmaralištu na Rtnju, sa solidnom uslugom i pristupačnim cenam i ljubaznim osobljem.
Škola je organizovana u saradnji Kluba ekstremnih Sportova “Rock & Ice” iz Bora i Kluba ekstremnih spotrova “Alien” iz Boljevca. Na kraju samo mogu da zakljucim da su Ana i Ivo uspesno savladali osnove snowboardinga, mada im treba da provedu dosta dana na snegu kako bi sve doveli na svoje mesto. Ovom prilikom im se zahvaljujem, na upornosti, strpljenju i želji da uče i voze bord.

I samo da vam kažem da sam se i ja super odmorio i naspavao, nadisao svežeg planinskog vazduha i uživao u svakom trenutku provedenom na snegu.

Staza Ivo

Babin zub 16. decembar

Ekipa Petak, sneg pada, na Rtnju i Babinom zubu jos više. Stalno zovem dom i hotel na Babinom zubu, da proverim da li će raditi žičare za vikend. Od poziva do poziva dobijam odgovor: Snega ima ali nismo sigurni da li će raditi žice.

Za večeras dogovorili smo promociju snowboarda u klubu Cvijeta. Sedim pored prozora, pijem kuvano vino, na kompu ide neki snowbord film, a sneg i dalje pada. Uveče promocija, okupilo se društvo, neki su došli, neki nisu. Hvala im. Uz piće, ćaskanje, filmove vreme brzo prolazi. Informacija da žice neće raditi u subotu, i da je velika magla uspele su da nam poremete planove. postavljamo lance Rastajemo se, uz dogovor da se čujeo sutra, pa da vidimo kakvo je stanje za nedelju. Sutradan opet isto razočarenje, žice neće raditi ni u nedelju, spustio se oblak a i staze i žičare nisu pipremljene za sezonu. Izgleda da ih je iznenadio sneg, u sred zime.

Marija Prijatelj koga sam trebao da učim da vozi bord odustaje. I mi ostali nevoljno odustajem… ali samo na kratko. Ubrzo me zove Rade i kaže da su oni odlučili da ipak idu, pa makar da se i malo zezaju na snegu. Jeca Ja neodlučan, oću – neću. No tu je drugar Edi, da me ubedi u dva sata noću, na “Skype” da pođem i ja. Tako sutradan, Miki i ja krećemo put Zaječara, pa se pridružujemo Radetu, Ediju i članovima njihovih porodica. Rade vozi ženski deo ekipe, a Edi muški. Tako osmočlana ekipa u sastavu Rade, Tanja, Marija, Jelena, Edi, Suza, Miki i Bane (tjs. Ja), posle dobrih dva i po sata vožnje, uz postavljanje lanaca, po očišćenom ali dosta lošem put, punom rupa, stiže na Babin zub, ispred planinarskog doma. Tanja Odmah se spremamo za skijanje. Iako smo se nadali da će raditi bar neki ski lift, nismo imali sreće. Pripremljena je samo jedna mala stazica, no to nas nije omelo da u narednih nekoliko sati uživamo na snegu. Pedestak ljudi je na stazi, a moram da primetim da je više bordera. Edi odlican na skijama, vidi se iskustvo. Edi i Suza Pariraju mu Marija i Jeca, dok Suza i Tanja malo zaostaju ;), šala mala. Miki uči da vozi bord, ide njemu to od ruke, posebno od kada je promenio položaj vezova. I Rade i Edi oprobali su se na bordu, Rade ako mogu da primetim i ocenim (a mogu), nova nada našeg snowboardinga, još samo da nabavi opremu. A ja, pa i ja sam se vozio. A boga mi i uživao sam, malo sam delio savete, malo vizio za svoju dušu, napravio par malih skokova…

Rade i Bane Zima i pešačenje uz stazu, učinili su svoje. Ubrzo smo se promrzli, i gladni obreli u EPS-sovom hotelu. Zagrejali smo se malo uz čaj i kuvano vino, neki i uz pivo, posle je došla na red i čorba. Pričali smo, zezali se, naravno i slikali, i tako došlo je vreme da krenemo nazad, spremni i orni za novu radnu nedelju.

Dok vam ovo pišem, misli mi lutaju ka planini, snegu, skijanju, kuvanom vinu i … Nadam se da se vidimo i sa vama na nekoj planini.

Vikend na planini

Zimska idilaPut Kopaonika krenuo sam u petak 16.02. ne bi li video sneg ove godine i jos vaznije gledao evropski kup u snowbord-u. Krenuo sam rano ujutru kako bih se smestio i iskoristio sto vise vremena za skijanje. Tokom puta pratila me je kisa i magla a od Brzeca i sneg. Zbog moje gluposti (pozajmio sam neodgovarajuce lance za sneg) placam danak lokalnim monterima lanaca koji su mi uvalili njihove za 30 evra. No to sve nije moglo da me iznervira. Posto je drug kod koga sam trebao da spavam vec otisao na stazu, presvlacim se u kolima i jurim do zice nestrpljiv da probam novu dasku. Uh kako je prelep osecaj kad posle godinu dana krenete niz padinu. Par voznji koristim za zagrevanje, na stazama se srecem sa prijateljima koji rade sa ucenicima i oni me upucuju na Jaram gde ekipa trenira za predstojece takmicenje. Pozdravljam se sa njima , pokusavam da skinem jedan gelender ali mi ne ide.Mali Mihajlo Posle par pokusaja (citaj padova) odustajem jer nisam ni u kondiciji a i inace nisam bas neki profi. Magla i dalje nikako da se podigne, sneg pada, vetar i dalje jako duva pa mi ne prija stajanje u mestu i smrzavanje. Odlazim sa drustvom koje ne skace da se vozimo, otisli smo do pancica da pogledamo big air jump koji je napravljen dan ranije gde ce i prvi deo takmicenja da se odrzi. Jump izgleda zastrasujuce, visok preko 3 m, doskok udaljen preko 10 metara. Ostatak dana provodimo u voznji, uvece zurkica gde sam se dobro oduzeo od alkohola, pa u krevet oko 4.

Evo i mene

Subota, prvi dan takmicenja. Ustajem a glava me otkida, ma boli me i 20 cm oko glave. Vreme do pocetka takmicenja koristio sam da se vozim maximalno. Visoko breTakmicenje je zakazano za 12 sati ali je jos neizvesno da li ce da se odrzi zbog jos gusce magle. Na srecu sneg je prestao da pada. Takmicari su pokazali veliku zelju da se takmicenje odrzi i uprkos magli koja je cini se bila jos gusca nego ujutro, resili su da skacu. Magla se toliko spustila da se sa zaletista nije video jump. Momci su fenomenalno organizovali takmicenje, doneli su odlicno ozvucenje, sponzori su delili Red bull i Chipsy, bilo je i djuskanja, sve u svemu za gledaoce je bila dobra zabava. Kad je krenulo takmicenje tek se imalo sta videti, momci su izletali iz jumpa i po 7-8 metara u vis, a mozda i vise, preletali su i po 15 i vise metara, sve u zavisnosti od trika koji su izvodili. Bilo je i dosta padova, a jedini ozbiljniji sa povredom bio je pad naseg najboljeg bordera Miljana Boskovica kada je pokusao da uradi front flip i pao na flat odmah ispod jumpa (povredio je nogu). Volim pivoTo ga je udaljilo sa daljeg takmicenja ali na svu srecu nije nista ozbiljno. E jos da kazem da je pilo prijavljeno 45 takmicara (mada nisam bas siguran u tacan broj), a pobednik tog dana bio je Slovenac Anzej Dushnik. Tog dana nazalost preskocio sam provod, ali bas nisam imao snage pa sam resio da spavam.

Pogled na takmicarsku stazu

Nedelja, drugi takmicarski dan predvidjen je za slope style, kombinacija skokova i voznje na railovima i fun box-u. Staza je postavljena na Malom jezeru Opet vreme pre takmicenja koristim da se vozim, onda malo gledam takmicenje.

Krenuli smo na letenje

Javljaju mi se drugari iz Raske i Kosovske Mitrovice da su stigli i da se nadjemo kako bi isli na letenje. Na zalost zbog loseg vetra do letenja nije doslo, pa sam se vratio da jos malo gledam takmicenje. Pobedio je valjda Bugarin ili Belgijanac (nemojte da uzmete za siguran podatak). Prvi i drugi dan su se bodovali za FIS bodove. Za vecerasnji show (borba za evre i nagrade sponzora) plasirali su se 15 najboljih bordera gde se nije nasao na zalost ni jedan domaci. Lomio sam se da ostanem jos jedan dan ali sam ipak odustao zbog obaveza. RainbowKad su se zatvorile zice probao sam se malo u Half pipe-u, odradio sam par rotacija od 180 stepeni i jedan grab, a onda sam u pokusaju da odradim rotaciju od 360 stepeni poljubio zestoko sneg. Pozurio sam da se spakujem za put, kako bih stigo na vecernji deo programa koji je trebalo da pocne u 18 casova. E zbog izgradnje jos jednog skoka (quoter pipe-a) ne bi li jos malo zacinili takmicenje na finishu, takmicenje kasni skoro dva sata. Takmicari i dalje odlicni, zezanje super, nisam mogao da cekam proglasenje pobednika, oprastam se sa drugarima, muvam promoterku Red bulla ne bi li je opalio 😉 za jos neku limenku da imam za put. Ako se do tada nisam nigde pokazao e tu jesam, ispraca me na put sa par poljubaca (drugarski u obraz, naravno) i dve limenke da ne zaspim u toku voznje. Krenuo sam oko 22 casa i posle skoro 3 sata stigo bezbedno kuci.Na startu

Srecan i zadovaljan krenuo sam da radim punom parom secajuci se odlicnog vikenda na planini. Izvinjavam se mojim prijateljima koji sa nestrpljenjem ocekuju izvestaj ali nikako nisam mogao ranije da ga napisem.

Nadam se da ce mi oprostini ??? 🙂


ChipsyKicker

Snowboard i Ski škola

U pripremi je program plana rada za Snowboard i Ski školu “Alien” na Rtnju koja će se održavati od sledeće sezone. Trajanje škole, cene smestaja i same škole bice jasno određene do kraja septembra. Okvirno smeštaj bi trebalo da bude oko 850 din pun pansion po danu, dok bi škola i ski pass kostali 50 evra. Minimalan broj polaznika trebalo bi da bude bar 10 da bi se zadržale ove cene (5+5).

Informacije na flyingmann@gmail.com