Rtanj Archives - Flying man`s blog
Tag Archives: Rtanj

Hard ride, Hard work…

Rtanj---povratakStiglo nam je lepo vreme pa sam i ja sa njim krenuo da vozim bike. Evo vec sam odvozio par kracih tura, ide to fino, polako se vracam u formu.
Posle dve laganije voznje, gde sam u drugoj uspeo da razbijem touch screen na mom HTC WildFire-u kada mi je  ispao da drzaca sa volana. Doduse i vozio sam dosta brzo po uzasno losem putu, lep i uzbudljiv downhill ali me je i kostao sto nerava sto para…Makadamski put

Posle toga je usedila jedna dosta napornija voznja, mada sam je i sam ucinio takvom jer sam zurio zbog nekih obaveza pa sam uglavnom vozio u ful brzini.  Ta voznja mi je bila izvidjanje terena za prikljucak 44km dugoj turi preko velikog i malog Malinika, obodom Lazarevog (Zlotskog) kanjona koju nameravam uskoro da odvezem sa drustvom (verovatno za 1. maj).Ova voznja koju opisujem malo vise je moja cesto vozena ruta prosle godine, a bice verovatno i ove i nekih narednih godina. Najvecim delom se vozi asfaltnim putem i tek par kilometara makadamom. Vozi se u podnozju Rtnja sto joj daje lepotu, a cesta mi je zato sto ide do nase kolibe (vikendice) u izgradnji. Duzina rute u jednom pravcu je oko 19km. Obicno ujutro kada krenem zurim zbog posla, a po povratku ako nisam previse umoran (kao sto je danas bio slucaj) promenim malo putanju pa sve u svemu dodje to na nekih 40km u oba pravca. Sto se prirode tice, nesto sam trenutno slab na recima pa necu opisivati, vec cu ostaviti da to fotografije urade umesto mene.

Hard Work

Znaci posle fine voznje i punih pluca svezeg planinskog vazduha, pristupilo se Hard worku. Morao je da se iskopa kamen iz starog temelja kako bi se utrosio u zavrsetak zidanja naseg zdanja. Ovde nam je i stacioniran jedan od pcelinjaka preko zime, pcelinjak koga u sezoni selimo na razne lokacije (pase). U blizini je i jedan napusteni manastir “Lapusnja”, ovog puta nisam isao do njega pa cu izostaviti slike ali cu to nadoknaditi nekom drugom prilikom.
Kako to obicno ide kada se naporno radi, u vreme pauze za rucak posle dva kuvana jajeta, domace dimljene slanine, sira i hleba bio je red da se malo i odmori. Improvizujem lezaljku (ljuljasku) od satorskog krila i kanapa, lepo se uvaljujem u istu i na toplom prolecnom suncu odremam nekih pola sata. Posle toga dolazi jos malo iskopavanja kamenja. No posto se kamen nalazi na putanji pcela od kosnica do vode, bivam vrlo brzo oteran sa radilista uz samo jedan ubod u obraz. Polako se spremam za povratak, pravim jos po neku fotografiju pogleda na Rtanj i prirode oko mene. Vidno umoran od prvog dela voznje i fizicke aktivnosti odustajem od menjanja i produzavanja voznje za nekoliko kilometara.
Posto sam se kuci istusirao i malo odmorio, a dan jos nije bio gotov iskoristio sam ga za odlazak do Ilina i  Ilinskog vrela sa klincem. Tu je tek bilo zabavno, on odmoran a ja umoran pa jurnjava od izvora do parkica i nazad i tako nekoliko puta. Posto nije bilo nikog da se klinac igra, a ja vise nisam imao snage iskusno sam ga nagovorio da se vratimo do vrtica gde moze do mile volje da jurca sa drugarima a ja da lepo zasednem na neku klupicu i da lepo iskuliram.

SljivaPogled na RtanjPcelinjakKolibatrack

Jos uvek mi nedostajes BRATE


In memoriam Ivan Aleksic


1977-2007

Jos uvek si tu samnom, jos uvek mislim na tebe. A evo vec pune tri godine nisi sa nama.

Samo desetak sati posle tebe i ovaj veliki covek je tragicno nastradao, tako da ovaj post poklanjam vama. Uvek me jedan da drugog podsetite.

Škola snowboarda na Rtnju

Instruktor i pocetnici U periodu od 13 – 20. januara, na Rtnju, držao sam školu snowboarda. Polaznici škole bili su Ana i Ivo iz Bora. Zbog neizvesnosti sa snegom, smeštajem i još nekim stvarima, nisam smeo, nažalost, da se upustim u organizaciju iste, za veći broj polaznika, mada, kako se kasnije ispostavilo, ipak bilo je uslova. Ana Na svu sreću vreme nas je poslužilo, tako da smo imali snega tokom svih dana našeg boravka na Rtnju. No, da krenem redom.

Na rtanj, smo stigli 13. januara, oko podneva, i odmah smo otisli na ski stazu. Prvi dan, po lepom sunčanom vremenu, iskoristili smo da podesimo opremu, i da se Ana i Ivo upoznaju sa stazom i prodju osnove. Na stazi je bilo jos skijasa, pošto je bio vikend, ali to nam nije smetalo da odradimo stvari koje sam isplanirao za taj dan. Po povratku sa ski staze, smestili smo se u sobe, večerali i vrlo brzo otišli smo umorni na spavanje.
Sutradan, odmah posle doručka, otišli smo na stazu i krenuli sa školom. Toga dana bili smo sami na stazi. Ana i Ivo, bili su uporni tako da smo se i posle ručka vratili na stazu, i umesto planirana tri časa dnevno odradili punih pet. Tako se nastavilo i ostalih dana, što je dalo dobre rezultate i video se brz napredak. Sutradan na stazi nam se pridružila i grupa izviđača iz Zaječara, koji su na Rtanj stigli prethodnog dana, tako da smo imali gužvu na stazi, ali bilo je zanimljivo družiti se sa njima. U trenucima dok su Ana i Ivo vežbali sami, ja sam to vreme iskoristio da vozim za svoju dušu, tako da sam vrlo brzo ušao u dobru kondiciju, i mogao sam da ludujem po stazi do mile volje. Povremeno, pojavljivali su se još neki borderi – početnici, kojima sam pomagao savetima koliko sam mogao. Vasilisa Najmladji zainteresovani border, tjs borderka ja mala Vasilisa iz Jagodine, koja je osetila čari snowboardinga u spustu zajedno samnom na jednoj dasci. Bila je baš oduševljena, tako da je iste večeri upitala svoju čarobnu lampu, hoće li joj tata kupiti snowboard. Naravno dobila je potvrdni odgovor, pa od sledeće godine i ona ulazi u naš sport.
Par dana, pred sam kraj, Anu je sustigao umor, pa je imala malo problema sa vožnjom, ali je to svojom jakom voljom i upornošću prebrodila. Ivo je pravio malo više pauza, tako da je konstantno dobro vozio. Poslednjeg dana, temperatura je bila u porastu, sneg se topio, a mi nismo imali previse volje da se kvasimo, tako da smo vreme do polaska iskoristili da se spakujemo bez žurbe i da se odmorimo gledajući tenis, na australian openu.
Bili smo smešteni u odmaralištu na Rtnju, sa solidnom uslugom i pristupačnim cenam i ljubaznim osobljem.
Škola je organizovana u saradnji Kluba ekstremnih Sportova “Rock & Ice” iz Bora i Kluba ekstremnih spotrova “Alien” iz Boljevca. Na kraju samo mogu da zakljucim da su Ana i Ivo uspesno savladali osnove snowboardinga, mada im treba da provedu dosta dana na snegu kako bi sve doveli na svoje mesto. Ovom prilikom im se zahvaljujem, na upornosti, strpljenju i želji da uče i voze bord.

I samo da vam kažem da sam se i ja super odmorio i naspavao, nadisao svežeg planinskog vazduha i uživao u svakom trenutku provedenom na snegu.

Staza Ivo