Flying man`s blog

Koristim ga za letenje (paraglajding) Za verifikaciju zadatka na takmicenjima, a koristim ga i kad se ne takmicim. Koristim CompeGPS softver i dobar je za analizu leta. Moze da se baci track log i na Google Earth.
Koristim ga i u lovu i svakom odlasku u prirodu.

Evo jednog dogadjaja od pre 8  meseci:
U januaru ove godine bio sam sa drugom na letenje na planini Rtanj. KAd smo stigli do mesta odakle treba da poletimo, spustio se oblak. Malo smo nesavesno poleteli i nasli se u pravom problemu. Posto je on pozurio sa poletanjem, ja pojurim da ga stignem i ne podesim rutu do sletista (on nije ni imao GPS). Posle par minuta drzeci se grebena, nasao sam se nekih 200 m iznad poletista u takvoj magli da ni paraglajder iznad moje glave nisam jasno video. Poceo sam jednom rukom da petljam po uredjaju a drugom sam trazio greben koji nisam video. Za tren sam skrenuo sa kursa i nasao se par kilometara unazad od mesta na koje sam trebao da sletim. Normalno uleteo sam u sumu i zakacio se na drvo. Mucio sam se da skinem opremu sa drveta sto mi ni posle par sati nije uspelo. Resio sam da ostavim opremu i da krenem kuci a da se sutradan vratim sa drugom i da skinemo opremu. Ista situacija se i njemu desila. Tek kada sam krenuo skontao sam gde se nalazim, tjs uz pomoc GPS-a koji sam ukljucio kad sam krenuo. Teren na kom mi se to desilo poznajem dosta dobro ali sam krenuo u kontra pravcu i da nije bilo uredjaja dosta bih se napatio da se vratim, a vec je i mrak padao a bilo je i pola metra snega.
Zahvaljujuci uredjaju vratio sam se do auta i sutra uz pomoc par drugara, sekire i motorne testere skinuli smo opremu.

Kao sto sam obecao pisem vam gde sam bio i kako sam se provodio proteklih nekoliko dana, a vama ako se svidi moci cete i vi a i mnogi drugi da posetite ova mesta i jos mnoga druga.

Moja ideja da svoje hobije i strasti, avanture i putesestvije priblizim ljudima koji bi da probaju i dozive ono sto ja sa svojim prijateljima dozivljavam polako se ostvaruje. Okupljam ekipu i polako pravimo planinarske rute, pripremamo terene za letenje i neke druge sportove, sredjujemo objekte za smestaj i prikupljamo opremu. Tako ovih dana obisli smo neke crkvice, potrazili sigurne i dobre puteve do nekih destinacija, na nekima od njih imali i dobre gurmanske obroke (citaj prasice na raznju, gulase od divljaci, hleb ispod saca …).

Manastir Lozica

Na pola puta od Paracina ka Boljevcu ( 30-ti kilometer) ako skrenete desno makadamskim putem doci cete do Crkvice “Lozica”. Mladi iz obliznjeg sela Krivi Vir zalazu se da se na tom mestu podignu konaci i dovedu monahinje i da se posle mnogo godina ozivi manastir. Iza manastira na nekih 50m ima izvor sa odlicnom hladnom vodom.

Samo kilometer prema Boljevcu od tog skretanja nalazi se raskrsnica ciji levi asvaltni put posle nekih 4 km dovodi vas do sela Krivi Vir, nadaleko poznatom po ovcjem siru i jagnjicima koji su ranijih godina izvozeni za Tursku, Grcku a bogami i zemlje zapadne Evrope.

Izvor Crnog Timoka

Tu mozete da posetite izvor crnog Timoka id a se kupate u starom kupatilu koje je trenutno u dosta losem stanju ali i dan danas se omladina rashladjuje u njemu.

Manastir Lapusnja

Desni makadamski put pomenute raskrsnice posle nekih 2 km dovesce vas do Crkvice “Lapusnja’. U blizini crkve od sledece godine trebalo bi da krenem sa izgradnjom brvnare i malog vestackog jezerca (mozda jos i ove) gde bi zainteresovani mogli da dodju i da odatle obilaze ostale destinacije.

Mesto gde se druzimo uz dobru hranu i pice.

Jablanica

Dalje magistralnim putem prema Boljevcu posle 10 km sa levestrane nailazite na skretanje za selo Jablanica, prodjete kroz selo, nastavite makadamskim putem i posle nekih 4-5 km sa leve strane imate skretanje i nekih 500 metara odatle nailazite na manastir “Krepicevac”, a ako ne skrenete i nastavite dalje posle jos nesto manje od 10 km doci cete do izvora Radovanske reke.

U narednih par dana trebalo bi da trasiramo dvodnevnu planinarsku rutu, na Rtnju, sa spavanjem u logoru na planini i izlaskom na sam vrh Rtnja “Siljak” 1565 mnv.

Rtanj

Ovo je samo deo onoga sto spremamo da ukljucimo u nasu ponudu. Nadam se da ce sve ovo da vas zainteresuje i da cete odluciti da nam se pridruzite u druzenju sa prirodom .

Brana na Timoku

Pozdrav i nadam se da se vidimo !!!

Paraglajding je jedan od najmlađih vazduhoplovnih sportova i jedan od najlakših i najjednostavnijih načina da ostvarite svoj san o letenju.
Ovaj sport se intezivno razvija i širi u poslednjih petnaest godina i sve više uzima maha u sportskom vazduhoplovstvu i outdoor aktivnostima.
Osnovni razlog ovome je taj što ovaj sport ne zahteva ogromna
finansijska sredstva i vreme što je u današnje vreme nešto što se i najmanje ima. U ovom sportu ne postoje komplikovane procedure, zakoni, duge i naporne obuke i sve ono što ubija zadovoljstvo, spontanost i slobodu letenja. Sve što vam je potrebno jeste dobra volja i malo slobodnog vremena a ono što dobijate je mogućnost velikih avantura, putovanja, izazov i pogled na neverovatne lepote predela iznad kojih letite.

A šta ako se bojim visine?

Prvo i osnovno, svi imaju strah od visine, to je nešto prirodno kao i svaki strah od nepoznatog. Ako vam neko kaže da se nikad nije uplašio leteći verovatno ne govori istinu ili nije normalan. Čak i iskusan pilot doživi strah tokom leta kada uslovi za letenje nisu optimalni i to će vas uvek pratiti u ovom sportu. U početku taj strah je mnogo jači i intezivniji, ali vremenom ćete se sigurno naviknuti i sve više ćete uživati u lepoti slobodnog letenja. Želja za letenjem je uvek jača od straha. U stvari, strah je čak i veliki prijatelj svakog pilota jer će vas on uvek sprečavati da pomerate granice van vaših mogućnosti i veštine. Strah je vaš prijatelj!

Kako se leti paraglajderom?

U ovom sportu vi ne iskačete iz aviona kao što se često pomisli. Jedino vam treba oprema koja se lako pakuje u jedan ranac (oko 15kg težine) i neki vid prevoza do najbližeg brda. Ako želite možete i da prošetate do prve livade i poletite.
Kada nađete odgovarajuću lokaciju treba vam manje od deset minuta da se spremite i posle nekoliko koraka vi ste vazduhu.
Izgleda neverovatno ali to jeste tako jednostavno!Nema potrebe za aerodromima ili bilo kakvom drugom komplikacijom. Vi ste onaj koji odlučuje gde i kada ćete da poletite! A kada odlučite da odete na sletanje možete da izaberete i najmanju livadu i na nju da sletite!
Da li može jednostavnije od ovoga?

Koliko se visoko može leteti paraglajderom,
koliko dugo i koliko daleko?

Sve ovo zavisi od vremenskih uslova, ali se može ostati u vazduhu i po nekoliko sati, ići nekoliko hiljada metara u visinu i preletati nekoliko stotina kilometara (svetski rekord je oko 400km).
Paraglajder je letelica kao i jedrilica, i isto kao i ona u paraglajdingu se koriste sile vetrova da se ostane u vazduhu i da se ide što više i dalje.
Kada su uslovi optimalni možete da poletite sa brda od nekoliko desetina metara a da se na kraju nađete na preko 3000m. Sve je moguće u ovom sportu i granice se konstantno pomeraju. Leta 2003. po prvi put u istoriji, grupa paraglajderista je poletela iz podnožja Mon Blana (najviši vrh Evrope) i posle sat vremena leta sleteli na vrh planine! Sat vremena posle sletanja na vrh planine oni su pili čaj u Šamoniju! Postoje planovi da se na sličan način osvoje i drugi
vrhovi planina.

Obuka

Obuka se vrši postupno i sa manjih visina, tako se učenik polako navikava na visinu i uči osnovne tehnike letenja. Visina se postupno povećava kako učenik napreduje. U praksi je moguće da se izvode prvi visinski letovi (par stotina metara) još tokom prvog dana obuke ali poželjnija je postupnija obuka. Ipak uvek postoji mogućnost da se prvi letovi izvedu u
tandem paraglajderima koji imaju mogućnost da nose dve osobe.
Tako ćete na najbezbedniji način sa instruktorom da doživite prvi let.

Bezbednost

Ovo je uvek važno pitanje i ma koliko to zvučalo čudno ovo je veoma bezbedan sport. Ipak ta bezbednost primarno zavisi od samog pilota. Ogroman procenat nesreća koje su se desile su uzrokovane ljudskim faktorom, dakle – do otkaza opreme gotovo i ne dolazi. Sam pilot je onaj koji odlučuje u kojim uslovima leti i da li su oni optimalni za njegovo iskustvo. U ovom sportu nema mesta za sujetu i dokazivanje i dokle god ste toga svestni uživaćete u lepoti slobodnog letenja.

Mogli bi da napišemo knjige o ovom sportu, ali dok sami ne dođete da probate ovaj sport nikada nećete shvatiti šta propuštate. Doživećete neverovatnu slobodu, leteti zajedno sa pticama, preletati prelepe predele, putovati i steći prijatelje gde god sletite.

Welcome to the home of extreme ironing – the latest danger sport that combines the thrills of an extreme outdoor activity with the satisfaction of a well pressed shirt.

Evo kako glasi dobrodoslica na sajtu http://www.extremeironing.com/

Dokle ide ljudska glupost prosudite sami?

Sva ova mesta na kojima oni peglaju su ok, vredi se potruditi da stignes do njih, da osvojis visine, da zaronis u dubine i … ali sa daskom i peglom?

Pricao bih vam o ovom sportu jos ali nikad se nisam bavio njime, doduse neke delove sam probao a nekima se jos bavim. A da li cu ga probati u celosti???

E to jos ne znam…

Prostim googlanjem mozete naci dosta linkova, i fotografija.

A da , jos nisam cuo da se neko u nasoj zemlji bavi ovim sportom !!!

Mozda vi budete prvi ???

Evo slike snimljene na zaledjenom vodopadu “Ripaljka” kod Soko Banje. Na slici je jedan od veoma talentovanih sportista (Alpinista, biciklista, skijas, paraglajderista). Decko se zove Damjan i iz Bora je.

3. januara je sa jos jednim kolegom iz Nisa popeo najveci vrh Bugarske Musala. Ostali clanovi tima koji su bili iz bugarske odustali su. Prosle godine biciklom je presao oko 3500 km.

Jos slika mozete da vidite na http://blog.rockandice.org.yu/sblog/