Da pisem o ovom dogadjaju naveo me je jedan post na forumu.

Radnja se desava na Crnogorskom primorju jula 1997. Letovao sam sa drugarima, bilo je tu svega i svacega ali ja cu da vam opisem vece kad sam ispunio svoj san. Bilo je to ovako:

Pored nas petorice, bili su jos tri momka iz Despotovca sa nama. Pravili smo rostilj u dvoristu kuce u kojoj smo odseli, popio se koj litar loze, i dve gajbe piva , a boga mi i dimilo se. Kad smo potrosili sve zalihe alkohola krenuli smo u provod.  Na pocetku setalista razdvajamo se u dve grupe. Jedna mala ali odabrana (moj i dan danas najbolji drug Moca i ja) odlazimo u potragu za lokalom sa rock muzikom a ostali deo ekipe krece za nekim curama na turbo folk.

Na terasi jednog lokala prze momci solidan rock, sviraju obrade raznih izvodjaca ali  i po neku svoju pesmu. Prepoznam ja taktove pesme koju sam cuo 5-6 godina ranije na Zajecarskoj gitarijadi. Grupa koja je pevala tu pesmu zvala se Revolveri, a sa clanovima grupe druzio sam se par dana u kampu.

Moca i ja sredjeni maksimalno, probijamo se kroz guzvu i ja otimam mikrofon pevacu i krecem (mojim umilnim glasom 😉 ) da pevam pesmu. Momci kad su skontali da se znamo, narucuju pice i show pocinje. Atmosfera ludnica, do tada puna basta lokala postaje pretesna da primi odusevljenu masu. Ali …

Opet ja sa mikrofonom, prekidam pesmu koja je u toku i krecem sa navijackim pesmama. Pogodicete naravno sa “ZVEZDINIM”. E tu tek nastaje haos, jedni odobravaju, drugi zvizde i dobacuju razne pogrdne reci al ja se na predajem. Ko zna sta bi se sve desilo da nas nije prekinuo fajront. Krecemo odatle i posle dvadesetak koraka startuju nas panduri, traze licne karte koje mi nemamo, trpaju nas u maricu i privode sa jos dvadesetak likova. Sta je sve tu bilo nije bas za pricu, al je bilo zajebano a u neku ruku i zesce smesno. Kad su nas pustili, nekako smo se nasli sa ostatkom drustva i pred zoru krenuli smo u stan.

Te godine po ulicama grada Sutomora, kretala su se razna bica, pa tako i slobodni konji, krave, magarci bikovi i ko ti jos zna kakve zivotinje. Uz put grupa se povecavala pa je bilo 3-4 cure i nas 7-8 muskih. Kod poste vidimo mi konje kako slobodno pasu. Konj, kobila i zdrebe. Odmah se Moca prijavio da mu je velika zelja da jase konja, pridruzujem mu se i ja, nasta je neko iz drustva rekao ” ako vi uzjasete ove konje imate 100 Dm od mene”.

Jel imamo?

Imate!!!

Vazi, evo ruka…

Prilazimo Moca i ja konjima, on konju (posto mu je bio san da jase belog konja), a ja crnoj kobili. Probam ja da prebacim nogu preko kobile, ona se trzne, ja spustim nogu, i tako par puta… Okrenem se i pogledam a Moca skace na konja, konj miran. Sledeceg trenutka i ja sam na konju (ocu reci na kobili). Konji  uznemireni pokusavaju da se sklone od guzve, krecu kroz neko siblje i zbunje iza poste, dok mi pokusavamo na sve nacine da ih upravljamo ali nam ne ide. Ostatak drustva vec se valja od smeha, po travnjaku ispred poste. Pojavljuje se i neki Italijan sa nekim nasim curama i covek ne moze da veruje sta se desava. Konji su napravili krug oko poste i opet se vracaju ispred poste, Moca i ja izgrebani i okiceni raznim liscem i granama glumimo velike majstore jahanja.

Neko je dobacio evo su ” Timocki renzderi “, i od tada je ostao taj nazim sa nase drustvo. Od jednom svi imaju zelju da jasu, tako da im mi pomazemo da uzjasu konje, redjaju se jedan po jedan i muski i zenski. Jedna od riba, koje su se pojavile sa Italijanom u momentu kad joj ja drzim lopovsku da bi se lakse popela, konstantuje da je u mini suknjici a nema gace. No ja je ubedjujem da niko nije tu da gleda nju vec da jase konja pa tako ga je i ona uzjahala. Na trenutke i po dvoje smo bili na jednom konju, samo je zdrebe bilo postedjeno jahanja. Trajalo je to skoro sat vremena, vec je uveliko svanulo a ranoranioci idu na plazu i ne mogu cudu da se nacude. Cure skockane, a i dobar deo muske populacije takodje fino obucen, skace po konjima i valja se po travi.

Mozete da zamislite taj prizor ???

U jednom trenutku samo je Moca na svom belcu , konji vec vidno uznemireni pokusavaju da pobegnu. Ja pokusavam da se popnem opet na kobilu ali na svu srecu uspeo sam da izbegnem njeno kopito kaj je pokusala da me udari. Konji se daju u zesci trk, Moca i dalje na svome belcu u velikoj neprilici, pokusava da se odrzi na njemu i da ga zaustavi. No ne polazi mu za rukom, u jednoj ostroj krivina spada sa konja i pada. Na srecu proso je sa laksim povredama.

Razilazimo se i krecemo na spavanje, Moca i ja ponosni sto smo ostvarili jedan od snova. Na povratku sa letovanja, prica o Timockim rendzerima stigla je pre nas, pa smo morali da u detalje prepricavamo zainteresovanima.

Posle sam jos par puta imao priliku da jasem konje, ali mi je prvo jahanje ostalo zauvek u secanju.

P.S. Pozdrav Timockim Rendzerima.

News Reporter

15 thoughts on “Moj san, ili kako su nastali Timocki Rendzeri

  1. Pa baš lep način da se ostvari jedan san. Iscrpno napisano, kao i uvek, prosto da zamislim da sam tamo.
    Kao što sam već jednom negde napisala, ne nedostaje uzbuđenja. 😀

  2. Dobro ste prosli. Ne dopada mi se nacin na koji ste to uradili. Tim plemenitim zivotinjama nije bilo ni malo smesno. Kada bi se druzio sa konjima, shvatio bi o cemu pricam. Nemam nameru da te uvredim, ali moj stav prema konjima je sasvim drugaciji. Postoji mnogo nacina da se nauci jahanje, i to vrlo brzo, a i mnogo drugih nacina za zezanje.

  3. Pošto sam i ja deo “timočkih rendžera”, da dodam da nas je tog jutra bilo četvorica (doktora je boleo zub) a da vam opišem kako je jahati konja u onakvom stanju i to bez sedla na tom bi nam zavideli sva indijanska plemena. Totalno ludilo, inače ja sam ponudio 100 dm ako uzjašu konja a oni budaletine pa me poslušaše. Nisam im platio za taj poduhvat jer sam i ja jahao te pomahnitale konje. Najžešča je scena bila kada Moca kao iskusan jahač upravlja sa konjem naravno bez uspešno a ovaj ga voza po nekim baštama i po nekom trnju, a ovaj mu govori ” bravo lepi, samo napred”. A one cure kad su nas videle odvoiše se od onog Italijana pa sa nama u zezanje. Kao što sam napisao TOTALNO LUDILO !!!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *