Road triping Put Raske krenuli smo oko 4.30 izjutra. Razlog putovanja bilo je prvo takmicenje u preciznom sletanju ove sezone. Organizator je paraglajding klub “Golija” iz Raske. Izabrali smo put po onoj narodnoj preko prece naokolo blize. Put kojim smo isli preko Krusevca i Josanicke banje jeste kraci ili ima dosta krivina pa smo putovali oko 3 sata. U toku vozne mozete da pretpostaviti da se uglavnom pricalo o letenju. Stali smo u Josanickoj banji da u nekoj pekari kupimo burek ali na zalost (moju najvecu) nismo uspeli da nadjemo. 🙁
Masa letaca Kad mo stigli u Rasku prvo sto smo uradili bilo je da tu nadjemo pekaru, da popijemo kafu pa posle sve ostalo. Mesto okupljanje je bilo blizu, letaci su pristizali u velikom broju. Popunili smo prijave, a prijavili smo i tim za ligu. Timu sam ja kumovao a ostali su prihvatili tako da se tim zove “TIMOCKI RENDzERI” (Ko razume shvatice odakle je doslo ime) Ovo ujedno moze da bude i poziv potencijalnim sponzorima ako imaju zelje i mogucnosti da nam pomognu a mi da ih reklamiramo. 😉
Rade Masa leteca je doslo da se oproba, leti i druzi na ovom takmicenju. Brojka od 94 takmicara je impozantna i prvi put da na nekom takmicenju imamo ovoliko letaca. Preselili smo se do sletista gde je preko razglasa prstala muzika, mi se spremali za polazak i pozdravljali sa prijateljima koji su dosli sa svih strana. Dosta se kasnilo sa takmicenjem a prognoza nije bas obecavala, vetar je bio u pojacanju. EdiKonacno je krenulo i takmicenje, startno mesto je dobro, malo se pesaci ali nista strasno. Uglavnom takmicari sa nizim startnim brojevima imali su i bolje uslove pa su uglavnom rezultati takodje bili dobri. Ko je poleteo kasnije imao je problema sa termikom i jacim vetrom. Na kraju vetar je toliko pojacaio da je takmicenje prekinuto. Cekalo se da vetar otanji a to se nije desilo tako da je ostalo je jos 30-tak pilota za sutrasnji dan. Otisli smo da se smestimo i da se spremimo za vecernji izlazak. VeceraOrganizator je obezbedio odlicnu veceru u jednom finom restoranu koji nalazi uz samu reku. Posle vecere i par pica deo tima (Rade, Edi i ja) presao je u obliznji lokal, ubrzo su nam se pridruzil i drugari iz Vrsca ( Gorance i Dragan), pa prijatelji iz Makedonije ( Mende , Kiko i Goce). Atmosvera se iz minuta u minut, pivo po pivo zagrevala. Nase drustvo je sve vise raslo, tako da su nam se pridruzili i Vlasotincani, Krusevljani i lokalni letaci. Nocni zivotDJ je u pocetku pustao finu muziku, a onda je krenuo sa narodnjacima sto nama na kraju i nije bas previse smetalo. Bilo je finog zezanja. Raska moze da se pohvali sa lepim curama, i finim mestima za izlazak. Kasnije smo presli u nocni bar gde je par plesacica zagrevao atmosferu do maksimuma. Tu je vec bila prevelika guzva,nisi imao gde iglu da bacis. Ubrzo smo krenuli na odmor jer smo planirali da ustanemo sto ranije i da napravimo po jedan let pre pocetka takmicenja.Nocni zivot
Tako smo i uradili, ustali smo sa velikom mukom na brzinu smo se spakovali, odjavili se i krenuli na start. Tamo nas je docekao vetar loseg pravca. Malo smo cekali, vetar je na kraju promenio pravac tako da su Rade i Paka poleteli. U medjuveremenu stigli su i takmicari tako da smo Edi i ja morali da sacekamo sa poletanjem. Ja i pogled na raskuMiki je startovao sa takmicarima jer prvog dana jak vetrar ga je preduvao preko brda (imao je srece pa je dobro sleteo). Odmah posle tog njegovog lete takmicenje je bilo zatvoreno. Prosla je prva grupa takmicara, Edi i ja smo iskoristili pauzu da poletimo i napravimo po jedan mali desant. Ubrzo je i drugi deo preostalih takmicara zavrsio letove, bilo je i nekoliko rekreativnih letova. Vetar je opet pojacao i na kraju opet je preduvao dva letaca preko brda.

Miki u Vazduhu Miki odmara posle letenja
Sve se dobro zavrsilo, nije bilo povreda, sacekali smo rezultate i proglasenje pobednika, pozdravili se sa prijateljima i organizatorima i krenuli smo na put kuci. Prvi odmor napravili smo kod Maglica (starog grada) na Ibarskoj magistrali. Tu smo u Motelu “Jerinin grad” rucali odlicnu pastrmku i lepom ambijentu. I vama toplo preporucujem ako vas put nanese tamo da obavezno svratine na pastrmku (necete se pokajati). Drugo zaustavljanje bilo je u Varvarinu (malo van nase rute), tamo smo se uz kolace, sladoled i limunadu osvezili u poslasticarnici “Prolece” inace u vlasnistvu mog ujaka. Nastavili smo put i posle skoro sat i po voznje dosli do Boljevca. Opet je bilo osvezenja pa smo nastavili do Zajecara, Edi, Rade i Paka kuci a Miki i ja da zavrsimo neke obaveze. Eto tako zavrsismo mi nase putesestvije, postignuti rezultati nam nisu bas i neki ali su nam zato srca puna…

Timockio rendzeri

Timocki rendzeri su:
.: Ponjavic Miroslav – Miki (ili Piki) takmicar i vodja tima
.: Randjelovic Rade – takmicar i fotograf tima
.: Kozelj Edi – takmicar i kamerman
.: Smiljkovic Branislav – Bane takmicar i kum tima

.: Pakovic Zvonko – Paka letac, kamerman, fotograf i logistika tima

News Reporter

12 thoughts on “Raska – precizno sletanje paraglajderom

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *