Flying man`s blog

Petak, sneg pada, na Rtnju i Babinom zubu jos više. Stalno zovem dom i hotel na Babinom zubu, da proverim da li će raditi žičare za vikend. Od poziva do poziva dobijam odgovor: Snega ima ali nismo sigurni da li će raditi žice.

Za večeras dogovorili smo promociju snowboarda u klubu Cvijeta. Sedim pored prozora, pijem kuvano vino, na kompu ide neki snowbord film, a sneg i dalje pada. Uveče promocija, okupilo se društvo, neki su došli, neki nisu. Hvala im. Uz piće, ćaskanje, filmove vreme brzo prolazi. Informacija da žice neće raditi u subotu, i da je velika magla uspele su da nam poremete planove. Rastajemo se, uz dogovor da se čujeo sutra, pa da vidimo kakvo je stanje za nedelju. Sutradan opet isto razočarenje, žice neće raditi ni u nedelju, spustio se oblak a i staze i žičare nisu pipremljene za sezonu. Izgleda da ih je iznenadio sneg, u sred zime.

Prijatelj koga sam trebao da učim da vozi bord odustaje. I mi ostali nevoljno odustajem… ali samo na kratko. Ubrzo me zove Rade i kaže da su oni odlučili da ipak idu, pa makar da se i malo zezaju na snegu. Ja neodlučan, oću – neću. No tu je drugar Edi, da me ubedi u dva sata noću, na “Skype” da pođem i ja. Tako sutradan, Miki i ja krećemo put Zaječara, pa se pridružujemo Radetu, Ediju i članovima njihovih porodica. Rade vozi ženski deo ekipe, a Edi muški. Tako osmočlana ekipa u sastavu Rade, Tanja, Marija, Jelena, Edi, Suza, Miki i Bane (tjs. Ja), posle dobrih dva i po sata vožnje, uz postavljanje lanaca, po očišćenom ali dosta lošem put, punom rupa, stiže na Babin zub, ispred planinarskog doma. Odmah se spremamo za skijanje. Iako smo se nadali da će raditi bar neki ski lift, nismo imali sreće. Pripremljena je samo jedna mala stazica, no to nas nije omelo da u narednih nekoliko sati uživamo na snegu. Pedestak ljudi je na stazi, a moram da primetim da je više bordera. Edi odlican na skijama, vidi se iskustvo. Pariraju mu Marija i Jeca, dok Suza i Tanja malo zaostaju ;), šala mala. Miki uči da vozi bord, ide njemu to od ruke, posebno od kada je promenio položaj vezova. I Rade i Edi oprobali su se na bordu, Rade ako mogu da primetim i ocenim (a mogu), nova nada našeg snowboardinga, još samo da nabavi opremu. A ja, pa i ja sam se vozio. A boga mi i uživao sam, malo sam delio savete, malo vizio za svoju dušu, napravio par malih skokova…

Zima i pešačenje uz stazu, učinili su svoje. Ubrzo smo se promrzli, i gladni obreli u EPS-sovom hotelu. Zagrejali smo se malo uz čaj i kuvano vino, neki i uz pivo, posle je došla na red i čorba. Pričali smo, zezali se, naravno i slikali, i tako došlo je vreme da krenemo nazad, spremni i orni za novu radnu nedelju.

Dok vam ovo pišem, misli mi lutaju ka planini, snegu, skijanju, kuvanom vinu i … Nadam se da se vidimo i sa vama na nekoj planini.